Марко Јакшић: Постављена је граница

marko-jaksic.jpg

Интервју са др Марком Јакшићем, једним од политичких првака Срба са КиМ, народним послаником и чланом Председништва ДСС.

Господине Јакшићу, Влада Србије је у форми уредби прихватила тзв. бриселске договоре између Београда и Приштине, до којих је дошло уз посредовање ЕУ. Званичне институције Срба са севера Косова ове уредбе сматрају неприхватљивим, а ви сте у једном од скорашњих интервјуа чак изјавили да је садашња републичка власт „забила нож у леђа Србима са КиМ”. Који су разлози садашњег политичког размимоилажења између званичних представника државе Србије и Срба са севера КиМ?

– Прави разлог због ког су се политички разишли Срби са севера КиМ и садашњи представници државе Србије налази се у чињеници да је нова владајућа гарнитура у Републици Србији једно причала у предизборној кампањи, а да данас ради потпуно супротно предизборним обећањима. У намери да се по сваку цену дочепају власти они су свесно обмањивали Србе, говорећи како ће после формирања владе поништити све тзв. бриселске договоре између Б. Стефановића и Е. Тахири; супротно томе, они данас не само да су прихватили тзв. договоре које је парафирао „демократа” Б. Стефановић него су их и приде потписали, и на сва уста обећавају да ће их по сваку цену спровести у дело. Тако су се предизборна обећања партија на власти показала лажним.

Једноставно, шта ће вам већи разлог за политичко размимоилажење од чињенице да у Србији имате власт која прави границу између Косова и Метохије и остатка Србије, отписујући на тај начин 16 одсто територије државе Србије, што представља најкласичнији вид националне издаје. Ретко ћете где у свету наћи сличан пример да власт жртвује по природним ресурсима најбогатији део територије своје државе, и то зарад виртуелне улазнице за један савез (ЕУ), који је практично већ пред колапсом и распадом.

Лажна је тврдња садашњих државних званичника да они морају да прихвате тзв. бриселске договоре јер је преузета међународна обавеза. Додуше, изгледа да је тачно да постоје неке обавезе према западном свету, али то нису обавезе државе Србије, већ једне политичке странке – Српске напредне странке. Можемо само да претпоставимо када су оне настале, да ли у времену када је поцепана СРС или касније, када се формирала и консолидовала нова странка СНС, или су обавезе према западним менторима преузете у периоду формирања Владе као услов оваквог њеног састава. Међутим, њихове обавезе нису обавезе Срба са КиМ нити су то обавезе свих грађана Србије.

Испод које линије Срби са КиМ неће ићи када је у питању спровођење споразума о интегрисаном управљању прелазима и како у том светлу оцењујете контрадикторне изјаве, које о њиховом садржају, после тек завршених преговора дају претставници Србије, комесар ЕУ за спољну политику и Хашим Тачи? Како је могућа толико различита интерпретација, па премијер Дачић говори о испуњености захтева Срба на северу КиМ у вези са личним документима, аутомобилским таблицама и царинама; истовремено, Тачи говори о државној граници и дипломатским представницима у Београду, а комесар Ештон о некаквом привременом споразуму. Шта је, према вашим информацијама, од свега овог договорено у Бриселу и шта је од тога замишљено као трајно решење?

– Договорено је да се направи граница унутар саме Србије. То је једина и горка истина. С друге стране, прича да су испуњени захтеви Срба са севера КиМ уопште не стоји. Наиме, премијер Дачић говори да Срби неће имати потребе да ваде држављанство независне Републике Косово, док се о осталим документима не говори, а поред свега Кетрин Ештон говори о некаквом привременом споразуму.

Имајући у виду политички став актуелне политичке гарнитуре да у европске интеграције треба ићи по било коју цену, ми Срби са КиМ њима ништа не верујемо. Уосталом сетимо се свих политичких ставова Ивице Дачића, мењао их је недељно, почев од тога да је хтео да ратује за Косово, па преко тога да је хтео да дели Косово, а на крају има намеру да Косово фактички изручи зарад уласка у Европску унију.

Шта ће предузети Срби са севера КиМ, односно њихови представници у четири локалне самоуправе, ако не буду задовољни елементима споразума о интегрисаном управљању прелазима?

– Верујем да је једино што остаје Србима са КиМ да и даље протестују, све док им Народна скупштина Републике Србије не да писмене гаранције да се досадашњи режим на административним прелазимана северу КиМ – Јариње и Брњак – неће мењати. У супротном, ако би се којим случајем променио досадашњи режим на овим прелазима, писаним гаранцијама Народне скупштине треба предвидети да ови Дачићеви споразуми аутоматски постану неважећи.

Оно што Срби са КиМ посебно жељно ишчекују је одлука Уставног суд о предлогу 25 посланика Народне скупштине да оцени уставност уредби које је Влада Србије донела како би спровела тзв. бриселске договоре, а које се у наведеном предлог оцењују као неуставне.

Како процењујете степен политичке снаге и јединства српске заједнице на северу КиМ; тачније да ли је он такав да српски народ може својим континуираним активностима да спречи примену аката које сматра штетним по своје националне интересе?

– Међу Србима на северу КиМ постоји апсолутна слога и јединство у борби за одбрану српских националних интереса. Нажалост, после тринаест година борбе, дошло је до својеврсног „замора материјала”. У свему томе посебно болно делује ситуација у којој вас ваша сопствена држава издаје, а то се ради већ неколико година уназад, почев од 2008, и све због једног разлога – наводног уласка у ЕУ. Тако се догодило да Срби на КиМ против себе имају Албанце, НАТО, а онда су за противника добили и званичнике сопствене државе. Што је много, много је и за много веће популације него што је то српска на Косову и Метихији, а пре свега, за народ на северу КиМ, који се у протеклих 13 година посебно истицао упорношћу и пожртвованошћу у борби за своја националне интересе.

Један сте од оснивача ДСС, данас сте члан Председништва ове странке и њен народни посланик. Објасните какав је став ДСС када је у питању косовска политика нове Владе, посебно имајући у виду јавну подршку коју је на изборима ваша странка дала председнику Републике Томиславу Николићу?

– ДСС је представљала тас на ваги који је преломио да Томислав Николић постане председник Србије. СНС се у више наврата захваљивала ДСС на таквој подршци. Међутим, много боље би било за све нас да се СНС држи онога што је говорила у предизборној кампањи и због чега смо им и дали подршку, него што се захваљивала ДСС. Као појединац, не као члан председништва ДСС, могу потпуно искрено да кажем да се осећам дубоко разочараним и обманутим, због чега сам се јавно извинио свим грађанима Србије код којих сам лобирао да гласају за Томислава Николића. Није нормално да се човек у мојим годинама, а имам их шездесетдве, тако превари; међутим, веровао сам, био сам искрено убеђен, да четнички војвода у лику председника Србије неће на стогодишњицу Првог балканског рата и славног ослобођења Косова од Турака – постави границу између Косова и Метохије и тзв. уже Србије.

Објасните политику Ваше ДСС када су у питању Косово и Метохија и шта ће странка предузети ових дана када је у питању спровођење те политике?

– ДСС сматра да Србија према Космету мора да се држи политичког става израженог у форми тзв. замрзнутог конфликта јер је Србија данас слаба, уцењена, понижена а економски пред колапсом. Зато, ако имате такву позицију, није нормално да у њој иницирате и решавате статус КиМ. Србија треба да сачека да се политичко клатно у свету пресудно помери ка геополитичкој страни наклоњеној Србима и да тек онда решава питање КиМ. Нажалост, садашња власт чини управо супротно.

ДСС је на протестима које организују Срби на тзв. прелазу Јарињу и управо данас, 5. децембра, потпредседник Скупштине Србије Ненад Поповић, који је уједно и потпредседник ДСС, цео дан је са Србима на протесту и остаће до сутрашњег јутра. Потом, већ сутра долази нова група народних посланика ДСС, који ће овде заједно са Србима са севера КиМ, учествовати у мирним протестима, у борби да се очува територијална целовитост и уставни поредак државе Србије да не успе покушај успостављања граница унутар Републике Србије. Колико ћемо у томе успети видећемо.

Ваша странка и њен председник Коштуница позната је у јавности по упорном и доследном залагању за одбрану Устава као и за изградњу установа правне државе. Премијер Дачић је пред нову рунду разговора са Тачијем јавно исказао сумњу да ће Уставни суд Србије вратити КиМ у састав Србије. Такође, Влада је одлучила да крене у спровођење уредби које се тичу, између осталог, и интегрисаног управљања прелазима иако Уставни суд још увек није донео одлуку о захтеву двадесетпет народних посланика да се оцени уставност ових уредби. Како оцењујете овакве поступке и изјаве Србијиних званичника?

– То доказује колико су и председник Србије и председник Владе политички одговорни и озбиљни да решавају тако крупно и тешко питање, као што је питање КиМ. У историји су се скоро сви српски владари и државници трудили да им држава буде што шира, већа и дужа, да буде снажна и правно уређена, једино се овај двојац без кормилара труди да им држава буде што ужа, мања и краћа, са потпуно урушеним уставним поретком. Један је разлог за овакву државно и национално неодговорну и неозбиљну политику – ко са ђаволом тикве сади о главу му се обијају; тако каже српска народна пословица.

Као представник странке која је јавно затражила да Србија одустане од европских интеграција, како оцењујете дугогодишњи несклад који постоји између стратешких приоритета Владе Србије, која је европске интеграције претпоставила свим другим циљевима, и приоритета и интереса грађана, који се, према бројним истраживањима јавног мњења, у преко две трећине опредељују за доследну одбрану уставног поретка на КиМ? Који је излаз из овакве ситуације?

– Политичку ситуацију у Србији карактерише то што је њена политичка „елита” поткупљена, уцењена и недорасла послу којим се бави. Јер шта рећи ако преко 70 одсто грађана Србије између ЕУ и Косова бира Косово, а таква страначка „елита” се насупрот томе упорно и искључиво опредељује за ЕУ. Последње истраживање Стратеџик маркетинга, једне НВО за коју се сигурно не може рећи да је просрпска, показује да 88 одсто гласача СНС између Косова и ЕУ бира Косово и Метохију, а да само девет одсто следи политику ЕУ по било коју цену. Овакви резултати најбоље говоре о томе колико политичко вођство СНС уважава мишљење својих бирача.

Излаз из оваквог несклада између интереса политичких „елита” и грађана, јесу крупне и дубинске промене у Србији, само оне могу да исправе такав несклад , а те промене, бојим се, једино могу да наступе са неким новим Петим октобром.

Српску политичку сцену у последњих двадесетак година, између осталог, карактерисало је и то што су поједине странке изборе добијале на основу програма вођења националне и државно одговорне евроскептичне политике, да би после победе на изборима водиле потпуно другачију политику. Као особа са великим политичким искуством, реците који су разлози за деценијски успех овакве тактике политичке мимикрије?

– Поновићу, разлози за што се на српској политичкој сцени редовно појављују партије које се користе идеолошком мимикријом, налази се у томе што су политичке „елите” тих странака уцењене и корумпиране, због чега свесно обмањују, уз помоћ режимских медија под иностраном, западном контролом, сопствени народ. Зато се у пракси догађа да услед лажног представљања грађани гласају за једну политику, а после избора добијају другу. Управо је такав сада случај са СНС.

Да ли и сами осећате одговорност за досадашње неуспехе српске националне политике и да ли догађаји у вези са КиМ могу да донесу неко ново прегруписавање на евроскептичном делу српске политичке сцене?

– Евентуална моја политичка одговорност може једино да буде везана за период када сам био активан учеснику обарању са власти Слободана Милошевића. Међутим, када данас видим какви су му наследници, бојим се да сам и ту био у праву. Показује се да је ондашња политичка гарнитура око Милошевића била без икакво националног идеолошког упоришта, али је понекад вукла националне политичке потезе јер је те ставове делио њихов газда. Када су добили новог газду, поједини људи из његовог окружења променили су и политику, то се најбоље види данас у СПС. Тако смо добили ситуацију у којој су социјалисти и некадашњи радикали постали главни мондијалисти.

А, што се ДСС тиче, ми смо се увек трудили да нам национални и државни интерес буде оријентир у политичком деловању. Некад смо имали више успеха, а некад, нажалост не, јер смо против себе имали моћне противнике – Брисел и Вашингтон. Мислим да је последњих година дана ДСС највећи критичар политике приступања ЕУ. Сигурно је да на националној и патриотској страни политичке сцене у Србији треба да дође до укрупњавања и сматрам да би ДСС могла да буде „пијемонт” таквог политичког укрупњавања. Да ли ће се то у стварности и догодити, видећемо већ у блиској будућности, али мислим да Србија нема времена за чекање.

Ваша ДСС се интензивно залаже не само за војну већ и политичку неутралност Србије. Како, полазећи од става своје странке, оцењујете спољну политику садашње Владе. Колико она одговара политици „куће са двоје врата”, коју је у предизборној кампањи кандидовао Николић, и на основу које је његова странка и добила највећи број мандата и одлучујућу реч у влади?

– Сматрам да се ради о још једној подвали владајуће коалиције, а пре свега СНС. Наиме, да би добио председничке изборе, а знајући расположење народа у Србији, Николић је причао о томе да ће Србију да спољнополитичком смислу да уреди као „кућу са двоје врата”. Судећи према садашњој спољној политици од овакве концепције није остварено ништа, Србија је данас „кућа у којој дува промаја”. Мислим да је СНС потпуно окренута ка западу, а то се види пре свега у томе што се Србија придружила евроатлантским економским санкцијама против Белорусије, Ирана и Сирије, што свакако не може да се оцени као уважавање ставова и интереса руске спољне политике. Пре свега када је реч о Белорусији, као члану Царинског савеза Русија-Белорусија-Казахстан, па се одлука Србије уперена против Белорусије може тумачити као директан атак и на интересе саме Руске Федерације. И да закључим, данас је постало јасно да су и предизборна спољнополитичка начела садашње власти била пука обмана и превара грађана Србије јер се ова власт сети „источних врата”, односно Русије, само онда када јој затребају паре.

Како у светлу изјаве потпредседника Владе Русије Рогозина да се нада да брак са Србијом неће бити само из рачуна, оцењујете перспективу српско-руских односа за мандата ове владе?

– Све зависи од обавеза које Томислав Николић има према појединим земљама запада, које су га, то се мора рећи, политички створиле. Ако су те обавезе велике од озбиљне, дугорочне и свестране сарадње са Русијом, осим повремених емоционалних изјава Србијиних званичника и упорног тражења кредита, неће бити ништа. На жалост, негативни биланс овакве политике на крају ће платити сами грађани Србије.

Интервју водио: Зоран Чворовић  

Извор: Фонд стратешке културе

Подели са другима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.