Да довољан услов да би се неко Србином назвао није бити рођен од мајке Српкиње и оца Србина показују бројни примери наших сународника, који се утркују у опљувавању и опањкавању народа коме биолошки припадају. Снимају филмове не бирајући сценарија и улоге, пишу наручене књиге о нашим великанима, организују трибине, праве позоришне представе, интернет странице и портале, залажу се за политичке програме у којима треба да се одрекнемо и имена и територије. Многи то раде „за шаку долара“, а сви из егоцентризма и депресије. Депресиван човек губи смисао живота, не види у себи ништа добро па тако ни у онима око себе и тражећи инстант лек жели да све сведу на своју меру. Своју слику пројектује на свет око себе. За њега не постоји питање ко смо, одакле долазимо и шта нам је циљ. Постоје само тренутне потребе које морају бити задовољене. Лажни успех, лажна признања, лажни идоли, лажна љубав. Негација самог себе, па и народа коме припадају.
Насупрот њима, постојали су појединци који нису били по рођењу Срби, али су својим делима, животом, истином и љубављу заслужили почасно место у редовима српског народа. Један од њих је и швајцарски форензичар Др Рудолф Арчибалд Рајс, који је у Првом светском рату дошао да истражи злочине над Србима, прешао Албанију са српском војском, учествовао на Солунском фронту и определио се да заувек остане у Србији.
„Странац који је био Србин и када су многи Срби то престали бити.“ Његове речи опомене написане пре скоро једног века звуче као да су писане данас.
Чујте Срби!
(одломци)
„Живот савремене државе може да се упореди са животом великог модерног индустријског предузећа. Да би живела, савремена држава мора да извози како би имала новца да купује од других оно што нема а што јој је неопходно. Стога се мора организовати као и свако индустријско предузеће. Као и оно, она мора да има директоре, а то су министри, генерални директор је њен шеф државе, а административни савет сада представља парламнт, али га лоше представља пошто су парламентарци сувише бројни да би могли делотворно да раде – искуство је, наиме, показало да се мање ради ако више људи учествује у неком послу.
Имаћемо, дакле, редукован „управни одбор“, који ће заменити покојну скупштину, од, рецимо, двадесет пет чланова… Смањићете број министарстава, који је невроватно увећан како би се странчарима створили велики приходи и моћан положај. Ова мера ће одмах зауставити трку за портфељима, што је сада главна преокупација ваших политичара – странчара.
+++
Питате ме ко ће бити у том савету? Одговорићу: најбоље главе нације које су, истовремено поштени родољуби. Тај савет треба да чине представници свих делатности у земљи: сељак, радник, газда, индустријалац, занатлија послодавац, представник слободних професија, научни радник, банкар, трговац, војник итд… Таквим начином представљања и бирања убићете оно страшно зло какво је за вашу земљу страначка политика и странчарење. Но, још једном кажем, пазите да тај савет нема више од двадесет пет чланова ако желите да он делује, и то да делује за читаву земљу, а не за интересе неких.
Знам да ћете, читајући ово што вам предлажем повикати: „Па, ово је антидемократски, ово је диктатура итд!“ Јадни моји пријатељи, зар заиста мислите да је садашњи парламентаризам демократски? Мислите ли да је диктатура партије демократска? Зар мислите да је циљ већине парламентараца да што је могуће више стави новца у свој џеп и у џеп својих саучесника демократски? Ако сте искрени према себи, ви добро осећате да се реч „демократија“ изузетно злоупотребљава. Истинска демократија јесте да сваки грађанин слободно може да развија своју делатност, под условом да она не штети заједници, и да тако зарађује довољно за достојанствен живот. Казао сам „слободно“ и молим вас да не бркате како се то данас обично чини, слободу и распуштеност. И слобода има границе, па кад се оне пређу, запада се у распуштеност, која је у блиској сродности са анархијом. Такву истинску демократију ће сигурно много боље обезбеђивати савет од двадесет пет најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило три стотине неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности.
+++
Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило, нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље (али не и поражена), успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша.
Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни по чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поновно ропство!“
Др Рудолф Арчибалд Рајс,
Београд, 1. јуна 1928. године
