Рад на уређењу остваривања слободе вероисповести у Војсци Србије, као и искуства појединих страних армија, указују на то да би од посебног значаја било прокламовати начела којима би се војни свештеници, односно верски службеници руководили приликом вршења делатности верске службе у Војсци Србије, а која морају бити подједнако прихватљива, како за војне свештенике, тако и за војне капелане, имаме и рабине. У појединим страним армијама војно свештенство представља „савест командовања“. Такво одређење требало би да заслужи сваки војни свештеник (капелан, имам, рабин) у Војсци Србије и тога мора бити Д О С Т О Ј А Н :
Духовност молитвеника пред Богом за све који су му поверени на духовно старање;
Одговорност због могућности утицаја на оперативну способност;
Саосећајност са другима у свим њиховим радостима и невољама;
Тајност због неопходности чувања поверења успостављеног приликом исповести;
Отвореност ради способности прихватања свакога са свим манама и врлинама,
Јасноћа као потврда недвосмислености и одсуства лицемерја;
Ауторитативност због потребе успешног обављања послова штабног официра;
Ненаметљивост као израз поштовања права другог да верује или не верује.
Војни свештеници, односно верски службеници, део су хијерархијске структуре Војске Србије, али су по основу чина и звања који имају у традиционалним црквама, односно верским заједницама којима припадају, уједно и њихови клирици. Из тога проистиче принцип двојаке функције: духовници (душебрижници) и штабни официри, што узрокује потребу њиховог непрекидног настојања усмереног ка спречавању настајања сукоба командовања у Војсци Србије и аутономних прописа традиционалних цркава, односно верских заједница којима припадају. Они ће морати улагати сталне напоре на хармонизацији обавеза које произилазе из принципа двојаке функције, као и превенцији и превазилажењу проблема који могу настати у вези с тим.
Војни свештеници, односно верски службеници, у потпуности ће се морати придржавати, како етичких вредности Војске Србије, тако и етичких вредности традиционалне цркве, односно верске заједнице којој припадају. Својим врлинским животом, часним поступањем у служби и ван ње, личним примером и одговорним обављањем функционалне дужности у Војсци Србије, они ће представљати огледало вредности које негују, како војна професија, тако и традиционална црква, односно верска заједница којој припадају. Због тога ће непрекидно морати да испољавају васпитни утицај на припаднике Војске Србије – вернике традиционалне цркве, односно верске заједнице којој припадају, учећи их да се вера првенствено потврђује делима.
Пише: Пуковник Стевица С. Карапанџин
Извор: Часопис Одбрана
Цео чланак пуковника Стевице С. Карапанџина Делатности верске службе у Војсци Србије можете да прочитате овде.
