А ево шта је начудније у овој вери: Непријатељи Цркве употребиће против ње свако оружје мач који ће им озледити и руке, и огањ који ће им спалити куће.
Људи који започињу борбу против Цркве у име слободе и хуманости, губе слободу и хуманост, само да би се борили против Цркве.
Г. К. Честертон
Изгледа да не постоји човек кога лроповедници окултизма нису обавестили да живимо на прагу „Новог доба“, да почиње „ера Водолије“. Савремени човек је толико навикао да се радује речи „нови“, да је спреман да скандира: „Хоћемо промене!“, а да се није озбиљно ни запитао – какав му то врли нови свет припремају ови „спаситељи“.
Међутим, није никакав грех боље се упознати се теозофским „Новим добом“, јер су врло необична и сама врата кроз која ће окултисти повести човечанство у Нови Свет.
По обећању једног од њих, Дејвида Шпенглера, „Луциферско посвећење је – посвећење у Ново Доба“. Осим тога, ваља погледати шта нам се спрема за вратима тог „посвећења“,“Ново доба“ није само ново политичко уређење, тек нова страница у културном развитку човечанства.
Тај преврат, о којем маштају теозофи, треба да буда радикалнији од свих које човечанство може и да замисли. На земљи ће се појавити нова раса. Та нова (у њиховој терминологији – „шеста“) раса разликоваће се од савремених људи не мање него што се homo sapiens разликује од неандерталда. „Нови човек“ ће бити надчовек – владаће окултно – магијским способностима. А шта ће бити са нама, „неандерталцима“?
По мишљењу теозофа, човечанство ће морати да прође кроз период када се нова, „шеста“ раса већ појавила и дошла на власт, али већину становништва и даље чини „пета“ раса у процесу дегенерације.
По личном осећају Ане Бесант, која је у младости проповедала неомалтузијанство, „теозоф је достигао врхунац кад превазиђе своју расу“. Како ће он живети заједно са обичним људима?
Одговор на ово пнтање теозофи несумњиво мора да имају, пошто је тема о „шест раса“ једна од централних у њиховом учењу, још од времена Блаватске. „Да, у свим теозофским књигама се указује на то да ће ее припадници шесте расе окупити у Америци“, – пише Јелена Рерих.[1] Та нова раса је раса богољуди. „Богочовек – творац огњени! Боготовек – носилац огњеног знака Нове Расе“ (Хијерархија, 14).
По терминологији Јелене Рерих то ће бити надљуди.[2]
Главари, просвећени окултном гносисом, биће одвојени од осталог становништва расном припадношћу. Главно је да ће надљуди одлично владати магијом и окултним вештинама.У почетку ће њих, нових господара живота, бити мало. Но, временом ће други људи ишчезнути са лица земље. „Садашњи вид човека биће сматран за најгору дегенерацију“.
Садашњи људи нису просто „дегенерици“, они чак и нису људи, него „човеколики“: „Треба затворити шест човеколиких у једну просторију, и за сат времена врата ће се трести од империла“ (Хијерархија, 423).
Прелазни период коегзистирања људи и надљуди трајаће 427 000 година. „Будућа шеста раса – која може настати врло брзо – налазиће се у свом златном добу, онда док ми још будемо убирали плодове нашег безакоња у нашој кали југи“. По што „убирање плодова нашег безакоња“ тешко да је радосно, ваља закључити да данашњем неокултном човечанству предстоји петсто хиљада година страдања ради искупљења његове „карме“. Осим тога, ово хиљадугодишње кармичко чишћење обављаће се под мудрим руководством благовремено еволуираних надљуди.
По законима карме према нама ће се поступати исто онако како смо ми поступали према другима. Блаватска тврди да је данашње човечанство уништило „четврту расу“ становника Атлантиде. Логично је претпоставити да се овом речју може означити судба која очекује данашњи људски род у „новом добу“.Још у прошло веку британски писац Булвер Литон је овој перспективи посветио фантастичан (и, узгред речено, упадљиво ироничан) роман „Раса која ће нас надмашити“.
Розенкројцерске митове аутор је брижљиво приписао подземној раси, што је Елифаса Левија навело да закључи да је и сам Литон -„посвећен“. Роман описује свет у којем је људска психа достигла виши степен развитка. Ти нови људи владају светом и самима собом; та власт их чини једнакима с боговима. Но, за сада су ти надљуди под земљом, у дубоким пећинама, и ускоро ће се појавити, да би владали људским родом.Неколико изабраних иасуса из ове књиге часопис „Знамења свста“ објавио је у рубрици „Саветујемо да прочитате“, са изузетно позитивном препоруком: „Овај роман је ушао у ред уметничких ремек-дела посвећених езотеричној тематици“.
Из чланка произилази да је Литон конципирао езотеријски идеал друштвеног уређења. Зато и треба ову утопију пажљивије размотрити.Читајући ово дело може се запазити да је и сам Литон имао одређених резерви према својој маштарији.
Последње размишљање јунака његове приче звучи овако: „Међутим, што више мислим о том народу, који наставља да се развија у том, нашим научницима ненознатом свету – са свим новим начинима примене страшних природних сила које су они открили, са њиховш задивљујућим друштвеним уређењем, са њиховим врлинама и обичајима, који се све више и више разликују од наших, по мери развоја наше цивилизације – то ме обузима све већи и већи ужас; само молим Творца да протекне још много векова пре него што се ови будући истребитељи нашег народа појаве на површини земље“. То је последња страница књиге, последњи закључак у њој.
И заиста, дечак, који је одређен да казни дошљака са површине земље, објашњава свом осуђеном пријатељу: „Уништити оно што штети друштву није злочин. Злочин би био убити неког нешкодљивог инсекта“.
Они, којима се одушевљавао окултиста Елифас Леви у роману имају благо луциферско обличје:“У нашим древним књигама – причају они Земљанину – постоји легенда по којој смо ми била изгнани улраво из тог света, одакле си ти, очито, стигао код нас, да бисмо сс усавршили и досегли виши степен развоја нашег народа у тој жестокој борби коју су морали да издрже наши праоци. И када се време нашег искушавања и развоја оконча, предодређено нам је да се опет вратимо на површину земље и заузнемо место ниже расе која тамо живи“.
Родоначелник ове расе је помало змијолик: „Мудрац је одевен у дугачку одежду од неког необичног материјала који подсећа на рибљу крљушт или кожу гуштера, али руке и ноге су му обнажене. Прсти су му невероватно дугачки, са пловним опнама између сваког прста. Врата готово и да нема, а чело му је ниско и закошено, нимало својствено му-драцу. Има зажарене, избуљене очи, врло велика уста и истакнуте јагодице“.
Код житеља ове подземне Шамбале осећа се неко, нељудско спокојство паганских богова и уопште – некаква загробна атмосфера. “ Њихова лица су одражавала кротост и спокојство, и чак доброту. Због нечега, међутим, мени јс изгледало да се управо у том изразу непомутивог мира и благонаклоне доброте скривала тајна неког ужаса који се наслућивао на тим лицима. Она су била лишена оних бора и сенки које патње, страсти и жалости остављају на људском лицу, и више су личила на бисте богова, одајући онај мир и спокој који хришћани виде на челу својих умрлих“.
Варијацију утопије коју је осликао Литон представља и рериховски мвт о „Махатмама“ и „владарима света“ који из шамбалских подземља управљају током светске историје. Ваља признати да су нам теозофи, пишући о овој теми, осим разноврсних литерарних остварења, пружили и нека практична сазнања. По речама једног од надљуди, „онај ко у национал-социјализму види само политички покрет, тај мало зна о њему“.
Окултно-пагански карактер немачког нацизма је добро познат свима. „Идеја о реинкарнацији, коју су у европику мисао унели Јелена Блаватска и Рудолф Штајнер, била је блиска вођама Рајха“ – пише савремени истраживач нацизма.
Сасвим је јасно да су теозофија и нацизам били повезани многим нитима, како у сфери идејног утвцаја, тако и на чисто практичном плану, јер су многи адепти теозофије приступали фашизму (нпр. одушевљење „Езотеричком расизмом Блаватске“ одвело је руског емигранта Г. Шварц-Бостунича у антропозофију Штајнера и довело га до чина штандартен-фирера СС).
Први немачки часопис „украшен“ свастиком, „Цветови лотоса“ (1892-1900) објавио је мноштво текстова Блаватске (свастика се налазила и на личном печату Блаватске)[3].
Други езотеричко-теозофски часопис – „Остара“ – штампан је у Бечу, у време када је тамо (од 1908-1913. г.) живео Хитлер. Један од мемоариста се сећа да је у Хитлеровој соби ввдео гомилу од најмање педесет бројева „Остара“.
Године 1907. овај часопис је штампан у стохиљада примерака и несумњиво значајно допринео стварању атмосфере магичног, којом је нацизам био окружен.Нацвзам ни је обична политичка идеологија. Детаљно истраживање окултне потке немачког националсоцијализма обављено је у књизи Жака Бержијеа и Луја Пауела „Јутро магова“.
По њиховом мишљењу „за неколико година у Немачкој се учврстила цивилизација, сасвим различита од наше, а ми то некако нисмо могли, ни хтели да схватвмо. Зачетници ове цивализације раскинули су у суштини све духовне и моралне везе с нама, а ми то нисмо ввидели, јер су нацисти користили исту технику као и ми… Нацистичка магија је била скривена под техником.
Сви оспораватељи наше цивилизације – теозофи, окултисти, хиндуисти и други, који су се вратили или настоје да се врате духу древних времена – увек су се противали техничком напретку. Магијски дух фашизма, међутим, наоружао се свим доствгнућима ма-теријалног света. Нацизам је особита појава – то је магија плус тенковске дивизије“.
Пре него што је започео агресију у простору, нацизам је нзвршио агресију на прошлост. Хришћанство је оклеветано да представља јудејствујући утицај који раслабљује аријевску расу. Окултни дивови прошлости, велики магови и посвећеници сачињавали су галерију нових хероја.
Тако бујан процват паганске митологије у Немачкој био би немогућ без теозофије. „У условима антипатије према католицизму која је била присутна међу народним националистима и пангерманистима у Аустрији, теозофија је предлагала себе као образац религиозних убеђења која су искључивала хришћанство за рачун смеше митолошких традиција и псеудонаучних хнпотеза. Средствима окултне интерпретације Лист (идеолог теозофског нацизма) је настојао да прошлост земље преуреди по законима савремене пангерманске идеологије…
Теозофија је тим људнма нудила целовити погаед на свет, могућност да садашњост виде кроз призму прошлости. Нестварна, измишљена прошлост оправдавала је мноштво најразличитијих социјалних, политичких и културних идеала попут расизма, магије, јерофантички елвтизам, који једнодушно одбацују савремени свет“.
Нацизам је имао две расистичке теорије: егзотерично-пропагандистичку и езотеричну. Пропагандистички расизам је добро познат: „власт Аријевцима, доле Јевреји!“
Но, он је само прикривао други окултно схваћени расизам. Зато „расу господара“ не представљају Немци, него то ново окултно човечанство, чији долазак најављује „тајно учење“. „Читатељу треба објаснити да од 1934. г., када целокупна делатност нацистичке партије на плану хомогенизације нације и пропаганде мења правац, или, тачније снажније се од стране вођа усмерава према тајној доктрини – пред нама није више само национални политички покрет“.
За нацистичку врхушку Немци су сада пуки материјал који се користи ради остварења значајнијег циља – доласка Надчовека. Чињеница да су немачки теозофи-нацисти активно користили Кабалу показује да је за њих супротност „хришћанство-магија“ била много значајнија од супротности „Аријевац – Јеврејин“.
Чак је и јудејска мистика била прихваћена у делима нацистичких окултиста, уколико је могла да послужи саздавању неопаганизма.Зато је сасвим природно да је крајем 20-их година у Немачкој објављена нама већ знана Литонова књига „Раса која ће нас надмашити“.
Легенду о Агарти-Шамбали која је постојала у Трећем Рајху, Рене Генон овако препричава: после гобијске катастрофе учитеља више цивилизације, синови „разума споља“ утврдилису се у хималајским пећинама. Тамо су се поделили на два „пута“ -десне и леве руке.
Први пут назвао је свој центар Агарта – скривено место добра – и предао се медитацији и немешању у овоземаљске послове.
Други пут је основао Шамбалу, центар моћи и силе, који влада стихијама, народима и којк ће убрзати долазак човечанства до „преломног времена“. Магови – вође народа могу са Шамбалом да закључе савез, привосећи заклетве и жртве“.
Какве су то жртве делимично је испричао Осендовски. Није ли зато Фердинанд Осендовски убијен у Пољској када су је нацисти окупирали?
По речима Бержијеа и Пауела, „пред Хитлеров долазак на власт живео је у Берлину тибетански лама, кога су звали:“човек са зелении рукавицама“. Он је три пута, без грешке саопштавао новинарима колико ће нациста ући у Рајхстаг. Хитлер је редовно посећивао „човека са зеленим рукавицама“.
Посвећени су назвали ламу „чуварем кључева краљевства Агарте“.Рериху није пошло за руком да допре до вођа Совјетског Савеза. Немачким окултистима „звезде“ су биле наклоњеније. Под утицајем разговора са просвећеним окултистима Химлер је почео себе да сматра за инкарнацију императора Хенрика I, а Хитлер себе – за инкарнацију императора Фридриха II. Зато није ништа чудно што је “ оног дана, када су Руси окончали битку за Берлин, међу лешевима последњих бранилаца нацизма нађено око хиљаду тела добровољаца смрти, људи тибетанске крви. Они су носили немачке униформе, али без ознака чинова, а у њиховим џеповима није било никаквих докумената“.
Године 1989. у Њујорку је објављена књига „Месојанско наслеђе“. Аутори ове књиге цитирају речи једног од савез-ичких тужилаца на Нирнбершком процесу. По његовим речима, из докумената процеса намерно су избачена сведочанства о ритуалним и окултним аспектима Трећег Рајха… Хитлер је свој покрет називао револуцијом. А то и јесте била невиђена до тада конзервативна револуција, револуција окренута прошлости!…
На окултним програмима радило је педесет института. Истраживања вршена после рата су показала да су фашисти на „Аненербе“ потрошили приближно онолико новца колико и Американци на атомски менхетенски пројекат. Тешко је претпоставити да су то биле бачене паре.
Фашистичким „маговима“ је збиља пошло за руком да у недрима немачког народа произведу психофизичку експлозију невиђене снаге пред којом бледи сва моћ атомског оружја… Ако и оставимо по страни конкретне облике сарадње између нацистичког режима и окултиста, очито је да је теозофска доктрина о „седам раса“ у крајњој линији помогла да се створи та антихришћанска, неопаганска потка која је омогућила зацарење нацистичко-паганског мита.
Нацистима би, свакако, потпуно одговарао овакав, например, дијалог међу теозофама:
„Питање. Већина људи виших класа у цивилизованим земљама припада, по мом мишљењу, људвма седмог малог круга (тј. седме земаљске реинкарнације) четвртог круга.
Аустралијски урођеници, по мом мишљењу, припадају неком нижем малом кругу. Којем? И да ли су људи нижих класа цивилизованих земаља представници различитих малих кругова или само једног, који је испод седмог? И да ли се сви људи седмог малог круга рађају у вишим класама, или се неки од њах могу родити и међу сиромасима?
– Одговор. Не обавезно. Отменост, углађеност и блиставо образовање, у вишем смислу ових речи, имају врло мало заједничког са законом више природе. Узмите Африканца седмог малог круга или Монгола петог круга. Ви можете, почев од колевке, начинити од њвх најблиставије и најотменије енглеске лордове, осим спољашњег изгледа.
Па ипак, он ће споља остати само интелектуални папагај“ .У следећој реченици Блаватске на себе скрећу пажњу речи стављене под знаке навода: „Аријевска раса је сада у својој Кали Југи, док се разне “ сродне расе“ назване семитске, хамитске итд. налазе у својим сопственим посебним циклусима“.
Из ове реченице следи да Аријевци и Семити – нису сродне расе. Апостол Павле (Јеврејин) говорио је паганима – Грцама (Аријевцима): „Бог, који је створио свет, од једне крви је створао сваки народ човечанства да станују по свему лицу земаљском“ (Дел. Ап. 17, 24-26). После деветнаест векова њсга су навалили да оповргавају најпре Блаватска, а потом и немачки нацисти.
Супротно од библијске концепције да цело човечанство потиче од једне крви, „Тајно учење“ утврђује „полигенетско начело“. Осим тога што се Блаватској привиђају „несродне расе“, она говори и о „нижим расама“, какви су нпр. Аустралијанци и нека афричка и океанијска племена. Ове ниже расе, ако смо добро разумели, нису спремне да приме луциферски дар и зато су „остале лишене разума“.
Ова идеја Блаватске се всома допала њеним читаоцима и следбеницима, тако да се чак на крају 20. века рериховци без зазора размећу отворено расистичким изјавама типа: „на Земљи су се појавили целе злобне нације, испоставило се да су целе државе насељене рушитељима“.
По веома тачном запажању Берђајева „Блаватска би, вероватно, радо прихватила „аријевски параграф“ који се намеће у савременој Немачкој“. Берђајев је, изгледа, у праву, Када је Блаватска објавила десет догмата своје теозофије, осма заповест је гласила: „Људске расе се разликују међусобно ло духовној обдарености исто онако како се разликују по боји коже, висини или било којем другом спољашњем својству“.
У „Тајном учењу“ Јевреји се описују као „вештачка раса“. Ево једног карактеристичног одломка из писма које је Блаватска упутила губернатору Одесе: „Ја сам спремна да Вам служим. Ако Вам некад успе да се избавите од Јевреја, можда ће бити потребно да населите голе равнице Бесарабије? Да Вам пошаљем тада неколико хиљада Бурманаца и других будиста?“.
Зато је сасвим исправан закључак Гудрик-Кларка о „особитој умешности теозофије да оправда елитизам и расизам“. Нацистичке ноте су толико јасно звучале у идеологији теозофије (нарочито у немачкој варијанти теозофије коју је понудио Р. Штајнер), да је Ернст Блох у својој књизи „Принцип наде“, која представља класично дело савремене филозофије, основано приметио: „теозофија нема ничег заједничког са хришћанском мистиком…
Штајнеров „Христос-Сунце“ је за нове пагане и „немачке хришћане“ постао бог природе нордијског фашизма који је себи дозволио да обједини Исуса са Зигфридом“. Још 1915. г. Рудолф Штајнер је писао о себи као о „пророку мисије германске расе.[4]
Каснија нацистичка прогањања штајнероваца представљају „породични скандал“, нешто слично прогону троцкиста од стране стаљиниста у суседној држави. Но, нацисти нису прогањали само антропозофе, него и низ других „конкурентских“ езотеричних група које су раније дале свој допринос победи нацизма. Четрдесете године овог века нису биле повољне за шесту расу.
Шта да се ради Армагедон ће се поновити још једном. У сваком случају, теозофи нису одустали од идеје рађања шесте расе. Недавно је Џин Хаустон, председник Удружења хуманистичке психологије, која кокетира са окултизмом, изјавила да ће „то бити скок у својим размерама сличан растојању између неандерталца и савременог човека. Као резултат глобалне трансформације свести, на планети ће настати раса човекобогова“.
А сада је њима, јадним надљудима, по призвању Е. Рерих, тешко да живе с нама, неандерталцима: „Међу људима не треба тражити анђеле. Заиста, ми живомо у свету насељеном углавном двоножним репоњама“. Идеја расне сегрегације присутна је, у овом или оном облику, свим покретима у оквиру „њу ејџа“. Оштро протествујући против површног „територијалног“ расизма њу-ејџери пропагирају много радикалнију расну сегрегацију у времену.
Они не деле људе по боји коже или по „антропометријским мерилима“ која су била модерна у Немачкој у првој половини нашег века. Они су изнашли много важнију поделу: на ону расу која не може да управља нити да живи у новом окултном свету, и на ону „шесту“ расу која ће владати светом.
Постоји „човечанство прошлости“ и „човечанство будућности“. Таква сегрегација треба да се изврши у свим земљама и у свим нацијама. По уверењу познате међу њу-ејџерима пророчице Рут Монтгомери, „милиони ће преживети, а милиони неће“ тај скок из царства „мрачног хришћанства“ у свет окултне слободе (интервју у листу Magic blind, 1986. г.). Пророчица је рекла да ипак не треба очајавати јер „смрт, у суштини, и не постоји“ – умрли ће једноставно у форми душе бити премештени у друге светове.
Дејвид Шпенглер истиче да ће они бити послати у „унутарњи свет“ (аналог ада) ради поправљања. Аутори књиге „Није нам нужно Ново доба“ (1988.), која је написана са чисто овосветских хуманистичких позиција, наводе да „одвратна идеја „очишћења“ популације представља главну карактеристику „Њу ејџ“ покрета“.
Николај Рерих је такође веран општепартијским идеалима. У брошури „Блистава Шамбала“ он је предсказао да ће, при установљавању „новог доба“ непријатељи Шамбале бити уништени.[5]
Н. Рерих је поставио питање, које му је изгледало реторичко: „Зар Тамерлан није био велики дезинфикатор? Он је разорио многе градове. Ми знамо шта значи разорити земљане градиће, пуне свакакве заразе. Ево, прошли смо дванаест градова. Шта се може учинитв са њима? Због народног добра њих ваља спалити и у близини начинити нова насеља. Док не пропадну стара, људе је тешко приморати да крену у нова места“.
Тер-Акопјан, окултисткиња и исцелитељка, савремена проповедница рерихијанства, добро је савладала „Махатмине“ лекције и зато се размеће изразима типа „рачије човекољуштуре“, „космичко смеће, душе које су у свом развоју зашле у ћорсокак“. Све те непријатне ствари, природно, треба уништити.[6]
Колико на земљи има тог „кармичког смећа“? Ево ауторитативног мишљења Ј. Рерих: „Ви питате – да ли ми треба увек треба да се боримо са људима? Да ли су сви они наши непријатељи? Одговорићу да ми треба увек да се боримо против зла, то значи да имамо и много противника“. „Масу људи непрокладним материјалом чини не толико оодлост, колико грубост схватања“ – каже владар Шамбале (Агнв Јога, 21).
То такође потвуно припада домену утопије: просвећена мањина ради добробити „целог човечавства“ треба да одстрани „заосталу и дегенерисану масу“ коју, нажалост, чини већина Земљана. Човекобогови, наравно, треба да се постарају за судбину подљуди из „пете расе“. Треба знати да ће бити сматрани „петом расом“ и сви они који не поседују окултне способности: не опште са духовима, не владају основним вештинама телекинезе, левитације, исцелитељства.
Такве ће још некако и трпети (не допуштајући им да се пробију у оне друштвене области у којша је допуштено само присуство „посвећених“). Но, њих ће трпети само уколико прихвате цео комплекс теозофских идеја.
Ако сам ниси у стању да живиш по законима „новог доба“, онда се макар издалека диви натприродним моћима твојих нових господара. Али ако неко почне да се везује за старе хришћанске предрасуде. Тешко теби!
Нестрпљиви читалац ће с правом запитати: када ће наступити теозофска „срећа светова“ (Озарење, 3, 6,14) са новим поретком ствари? Његово наступање се повезује са астролошком „ером Водолије“. Но, ако би нови поредак ствари зависио само од хороскопа, теозофи би морали дуго да чекају. Тачка пролећне равнодневице ће ући у сазвежђе Водолије приближно 2200. г што је прилично дуго времена. Окултисти немају толико стрпљења и намеравају да својеручно помогну заласку сунца: „Треба учинити све што је могуће да би се планским акцијама приближила епоха Водолије“ – позива Н. Бестужев – Лада.
Блаватска је очекивала да ће крај хришћанске ере доћи „врло брзо… Крајем овог (XIX) века завршава се неколнко значајних циклуса. Прво 5000-годишњи циклус Кали-југе, месијански циклус човека повезаног са сазвежђем Риба…“ И свако следеће поколење окултиста се трудило да време рађања „новог доба“ не оставља за далеку будућност.
10. септембра 1910. године Р. Штајнер је објавио да ће се Христов долазак „на облацима“ десити пре краја XX века.
Алиса Бејли је такође предсказала да ће „ново доба“ наступити крајем столећа. Тушта предсказивача је потом одређивала исто толико конкретшх и различитих датума овог догађаја.[7]
Јелена Рерих је неколико пута мењала датум Доласка.
Прво је уверавала да „до Судњег дана нећете успети да остарите“. А онда је ликујући објавила – “ 1942. г. се по свим најстаријим списима сматра крајем Кали-југе и почетком новог предивног циклуса“.
Треба је разумети: из одређених разлога „читање хороскопа је сада компликованије“. Због тога се време тријумфа новог поретка ствари донекле варирало.
Године 1924. Николај Рерих је писао: „Предање из старе тибетанске књиге… онда ће доћи Неко веома велик. Његов долазак се може очекивати за 12 година. То ће бити 1936. г.“ Средином 20-их Ј. Рерих прецизира: „Сматрај да је 27. година прилично тешка, али да су 28., 29. и половина 30. -празници“. Године 1934. се, међутим, испоставља да ће „последњи Космички Час наступити кроз неколико деценија, али наше столеће сс још неће завршити“.
Па ипак – „давно је било указано на 36. годину као на годину личне битке Владара света са јерофантом зла и библијском змијом“. Спомиње се и други датум: „Запамтимо и 40. годину. Она може донети радост и пружити нови подстрек“.
На крају познат је и тачан датум Армагедона, који се већ десио: 17 октобар 1949. г. „Армагедон се окончао поразом непријатеља. Ново доба је започело 17. октобра, када је непријатељ био прогнан из нашег Сунчевог система, „Ново стварање ће почсти под Мојим Зрацима“.
Овом галактичком догађају претходило је знамење у виду смрти А. Жданова. „Промена у влади моје државе представљаће њено очишћење. Промена је благотворна за нови развој свести народа. Земља ће постати предивна и заснована на Космичкој праведности“.
Дакле, од 17. октобра 1949. г. ми већ живимо у Новом свету, или бар у његовом предворју. И врло, врло брзо ћемо видети како на Марсу јабуке цвату. Или, у крајњој линији, на Месецу. Јер, по обећању Ј. Рерих, знак Новог света биће обновљење живота на Месецу.
Па, добро дошли у касарну звану Шамбала.
Обичним људима ће можда бити тешко да живе у новом друштву. Међутим, ново друштво се ствара за нове људе.
Неокултно човечанство ће, нре него што потпуно изумре, провести у њему пола милиона година, „убирајући плодове свог безакоња“ под „кармички праведним“ руководством надљуди.
[1] Писма Јелене Рерих 1932-1955., с. 149. Код Блаватске то изгледа овако „Окултна философија учи да је у Америци ова трансформација већ тихо започела“ (Блаватска, Тајно учење Т. 2. е. 556).
[2] „Безбројне су опасности за које људи не знају, али за које знају надљуди богољуди“ (Е. Рерих, Писма Ј. Рерик, Пред вратима новог света, с. 161).
[3] Чак се и у теозофској литератури може открити мноштво података о повезаности нациста и масона. Нпр.: Свастика је крст Џаина, како га сада називају масони (Блавацка, Тајно учење. Т.2, с. 125). Дакле, ако је неко и измислио мит о јудеомасонској завери, то свакако нису хришћани.
[4] Особине које повезују Штајнера са немачким нацизмом, као и историја међусобних односа вадлорфских школа, обрађени су у чланку холандског професора Џ.Д.Имелмана Waldorf Education, An outdated combination of religion and education in: Panorama International Journal of Comparative Religions Education and values. Vol. 4, no. 2, winter. 1992
[5] „Тамо, у Веданти се говори о томе да ће врло брзо човечанству бити дате нове енергије. Да ли је то тачно? – Из Свештених Списа ми знамо Учење Благословеног о житељима удаљених звезда. Из истог извора смо читали о летећој челичној птици, о гвозденнм змајевима који, ригајући ватру и дим, уништавају простор. Помоћници Ригден-Џапоа (Маитреје) оваплотиће се у погодно време; свеги ратвици ће избавитн Ласу од свих њених гнусних непријатеља и биће успоставњено царство праведности. Ламо, ако су велики ратници оваплоћени, неће ли Шамбала дејствовати овде, на земљи? Свугде: и овде и на небесима. Све силе добра ће се ујединити да би уништили таму. Свако, ко нам буде помогао, биће строструко награђен још на земљи, у овој реинкарнацији. А сви који се противе Шамбали, погинуће у истој реинкарнацији… Ламо, ти си рекао да ће непријатељи Шамбале погинути. Како ће погинути?… Како ће грешници бити уништени? -… Многе катаклизме су неопходне и имају своју сврху“ (Н. Рерих. Блистава Шамбала М., 1991, с. 13,18-19).
[6] Тер-Акопјан. Контактери дана Апокалипге. – М., 1992, с. 16. При томе све ове савете у вези спаљивања људско смећа Тер Акопјан ставља у уста Јелени Рерих, која се у астралном виђењу јавила некој Валентини Шевљаковој.
[7] Џон Прајс је свечано објавио да „ново доба“ отпочиње 31. децембра 1986. г. Касније је објашњено да су долазак „Спаситеља“ омели конзервативни хришћани, који су му се духовно успротивили (види В. Алексејев, А. Григорјев, Религија антихриста. с. 152.) А познати окултиста Кирсан Иљумжинов (иначе председник Калмичке аутономне републике у оквиру Руске федеративне републике) пророкује: „Откривам вам неке тајне: у трећем миленијуму ће постојати једна светска влада, а светом ће један за другим владати представници различитих знакова Зодијака – 12 година бикови, 12 година овнови и тако даље“. Треба рећи – комектарише ову изјаву „Известија“ – да се у Калмикији озбиљно припремају за наступање новог времева: државни секрегар ове републике за област идеологије, А. Нусхајев чак је разрадио н концепт етнопланетарног мишљења који је постао званична идеологија републике. Навешћемо неке одломке из овог дела: „Ка општепланетарном дому Калмикија ће ићи сопсгвеним путем, стварајући најпре калмички етнопланетарни дом кроз формирање калмичке етнопланетарне владе“ (Ротар И. Астрални опити калмичког председника. „Известија. 11. 11. 1995.).
