Португалскa држава је дефинисана у члану 5. Устава из марта 1933. као „унитарна и корпоративна Република, заснована на равноправности њених грађана пред законом, слободном приступу свих класа предностима цивилизације, и учешћу свих елемената који чине нацију у управном животу и доношењу закона“.
Реч „корпоративна“ значи да се народ сматра органском целином, а не случајном агломерацијом појединаца; да је организован путем „корпорација“ или „задруга“ које представљају различите фазе његовог живота и да су ове корпорације, заједно са другим удружењима које људи формирају за различите намене – јер човек је биће заједнице – чине основу политичког и административног живота земље. Чланом 16. одређено је – „Дужност државе је да одобри, осим ако то спречавају постојећи закони, све корпоративне организације, основане у интелектуалне, социјалне, и економске сврхе, као и да охрабри и помогне у њиховом формирању.“
Ова корпоративна организација има два аспекта: економски и друштвени, као и политички. Усаглашава активности нације у заједничку хармонију интереса, обезбеђује механизам за осигурање једнаке правде за све и, гледано политички, обезбеђује за нацију облик владавине која се најбоље може описати као органска демократија.
Под овим аспектима ставља се нагласак на права Човека (чак и више од „пророка“ Француске револуције), али поставља једнак нагласак и на дужности човека.
У овом поглављу биће речи о економским и социјалним аспектима корпоративне државе у Португалу.
Главни документи који ће узети у обзир, у објашњавању принципа, су Устав из марта 1933. и низ закона од 23. септембра исте године. Много важнији од ових доцнијих, први – познат као Статут Националног рада – који кодира шта су основна права и дужности имовине, капитала и рада и који дефинише начин мешања државе у регулисање националне економије.
Овај документ је рађен несумњиво по узору на италијанску Повељу рада из 1927. године и чињеница да постоје многе, иако површне, тачке сличности између италијанског и португалског режима чини још важнијим да разлике буду истакнуте.
То се ради у каснијем поглављу: за сада, могу се сумирати рекавши да је фашизам нешто италијанско, док је Естадо Ново португалски и да, иако је Италија корпоративна држава, корпоративизам италијанског фашизма је етатистички корпоративизам (од француске фразе за коју не постоји адекватан превод), док је др. Салазар одбацио етатизам у свим његовим облицима.
Ако се не може порећи да Салазар дугује нешто Мусолинију, веома је јасно да је његов највећи дуг друштвеном учењу Римокатоличке цркве.
Посебно енциклични „Квадрагежмо Ано“, објављен у мају 1931. године, за који је утврђено да је имао дубоки утицај на Устав који је Салазар радио за своју земљу током наредних осамнаест месеци и који је изгласан националним плебисцитом 19. марта 1933. године. Овај утицај је толико значајан да ће, чисто историје ради, паралелно бити цитирани делови ова два документа. Не предлажамо папске енциклике као критеријум изврсности за рад Салазара; ова кратка студија није намењена искључиво или чак првенствено за католике. Али, без рачунања на њих не би било могуће препознати обим на којем су његове идеје изведене из католичког учења. Након разматрања принципа и теорије који су обједињени португалским Уставом и каснијим законима, ми ћемо наставити са резимеом онога што је већ постигнуто у њиховој реализацији.
Члан 6. Устава гласи: „Дужност државе је
(1) Промовисање јединства нације и успостава реда у складу са законом, дефинисање и спровођење права и гаранција које произилазе из морала, капитала или закона за добробит појединца, породице, локалне власти и других корпоративних лица, јавних и приватних
(2) координира, стимулише и усмерава све друштвене активности тако да само хармонија интереса може преовладати узимајући у обзир легитимну субординацију приватних интереса општем благостању
(3) да тежи побољшању стања мање повлашћених класа друштва, као и да спречавају да њихов стандард живота падне испод минимума потребног за људску егзистенцију
Овај цитат из Устава, са својим примарним позивањем на морални закон, и основном бригом за сиромашне, не може да не подсети на енциклику. Функција државе дефинише се као „координација, стимулација и усмеравање“; а Куадрагежмо Ано користи речи “ упућују, надгледају, стимулишу и обуздавају када то околности и потребе захтевају“. Поента је проширена у члану 7. Статута националног рада и у члану 31. Устава, чији текст гласи: „Држава има право и обавезу да надгледа, координише и контролише економски и друштвени живот у пратећим областима:
1. успостављања одговарајуће равнотеже у популацији, професијама, занимању, капиталу и раду
2. у циљу заштите националне економије од пољопривредних, индустријских и комерцијалних подухвата паразитске природе, или карактерно некомпатибилних са вишим интересима људског живота
3. да обезбеди најниже цене и највише плате које су у складу са правичном расподелом међу факторима производње, средствима унапређења технике, јавних услуге и националног кредита
4. развија насељавање у националним територијама, штити емигранате и регулише емиграцију.“
И члан 34.
„Држава ће подстицати стварање и развој националне корпоративне економије. Пажљиво ће нагледати да елементи које обухвата имају тенденцију да се успостави међусобно неограничена конкуренција, али не у супротности са праведним циљевима друштва и њих самих и да се они радије охрабрују да сарађују са једни другима као чланови истог колективитета. „
Функција државе, као што је овде дефинисано, одговара тачно оној од стране папе који инсистира, да „све професионалне групе (које чине нацију) треба да буде спојене у хармонично јединство, инспирисано принципом општег добра. И једниствена и главна функција власти се састоји управо у ефикасном унапређењу ове хармоније и координацији свих друштвених снага. „
Даље је прописано Статутом Народног Рада да се „држава треба одрећи свих индустријских или комерцијалних експлоатација, било у облику такмичења са приватним предузећима у економској сфери или у облику монопола, чак и ако је циљ таквих предузећа осмишљен, у целини или делимично, да буде употребљен за јавну корист…(НАСТАВИЋЕ СЕ)
ЕКСКЛУЗИВНО – ПО ПРВИ ПУТ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ – Мајкл Дерик ПРИНЦИПИ И ПРАКСЕ КОРПОРАТИВНE ДРЖАВE – извод из књиге „Салазаров Португал“ (London: Sands; Paladin Press, 1938.) –
