Гостујући у емисији Qvo vadis Србијо? на Радио Беседи, историчар из Новог Сада господин Саша Адамовић је оценио да, иако се за историју каже да је "учитељица живота, српски народ још увек није савладао бројне лекције из историје, иако живимо већ у другој деценији 21. века.
"Још увек српском историографијом доминира једна идеолошка матрица, што је прилично изненађење, с обзиром на то да одавно живимо у демократији, која фаворизује један систем који је тријумфовао у крвавом грађанском рату 1945. године, систем који нам је наметнуо тоталитарну комунистичку диктатуру, под којом смо, као народ, живели у веома тешким условима", рекао је Адамовић.
Он је истакао да су после пропасти комунистичког система постојале наде да ће се ту нешто променити и да ћемо, као озбиљан историјски и државотовран народ, добити историју какву заслужујемо.
"Да ли је проблем у нашим историчарима, који избегавају да се ухвате у коштац са најтежим и најконтраверзнијим темама наше историографије или је у питању нешто друго, углавном, толико година после Другог светског рата, ми и даље слушамо "излизане" историјске матрице, а мали број историчара који би, можда, могао да понуди другачију интерпретацију српске историје и грађанског рата 1941 – 1945. године, остају и даље на маргинама наше историјске науке. То су појединачни напори истинољубивих историчара, да пронађу истину у историјском збивању српског народа", навео је Адамовић.
Он је оценио да је генерал Милан Недић, српски јунак још из Првог светског рата, то исто био у у Другом, да није био сарадник окупатора, те да се прихватио најтеже дужности и примио на себе сву муку и несрећу народа који је после слома Краљевине Југославије најжеће пострадао.
"Као неко ко је дубоко разумео смисао историје свога народа, а могу да кажем да је разумео и све оно што се дешавало у европској историји тог доба, он ни једног тренутка није сумњао у то како може да се заврши то његово предузеће и каква судбина га чека на крају. Он није био германофил, нацисте никада није волео, он је само у једном тешком периоду решио да поднесе жртву, како би спасио сопствени народ", објаснио је Адамовић.
Други су за то време, рекао је Адамовић, радили на томе да српски народ пропадне у вихору грађанског рата, пре свих, комунистички вођа Јосип Броз Тито, који је и потпалио пламен грађанског рата у Србији, у жељи да изведе револуцију, односно, да се у најтежим условима по српски народ, докопа власти.
"Биће нам јасно да је, од Брозовог првог уласка у историју српског народа, као аустроугарског војника који је напао Србију 1914. године, до физичког изласка из наше историје 1980. године, сваки његов поступак био дубоко и суштински антисрпски. Он је као комуниста радио на томе да се, како се то тада говорило, сломи кичма великосрпској буржоазији на Балкану и тадашњи комунисти нису презали од тога да и са усташама склопе споразум, да би постигли тај циљ", истакао је он.
Адамовић је додао и да су комунисти 1943. године склопили споразум и са Немцима, како би, у случају искрцавања снага Велике Британије на Балкан, им пружио отпор.
"За комунисте Јосипа Броза Тита Србија је била Вандеја, она мала монархистичка сељачка покрајина, добро позната онима који познају историју Француске револуције, у којој је извршен први модеран геноцид у европској историји", навео је он.
Као илустрацију Недићевог односа према Трећем рајху и "новом европском поретку", Адамовић је навео случуј када су и од председника српске владе, као и од свих осталих покорених држава, тражили да пошаље симболично, макар једну српску јединицу на Источни фронт, да се бори против Руса, а да је Недић, иако у сржи аникомуниста, то категорички одбио, тако да је Србија остала једна од две земље покорене Европе која није послала ни једног јединог војника да се бори против Руса.
