Економија Србије – привреда, државно власништво и приватизација, опште добро и право грађана на рад и адекватну зараду, задуживања, ММФ кредити…
Наша програмска начела подразумевају сасвим другачију друштвену и привредну климу уз пуну слободу и креативност струке, искуства и предузимљивости. Један од принципа којим се Зора руководи у економији је тај да расход не сме бити већи од прихода, ту пре свега мислимо на дефицитарна јавна предузећа и на бесмислено велики и паразитски бирократски апарат. Да би се постигла другачија економска клима неопходно је да струка учествује у доношењу важних одлука.
Народни Покрет Зора се због тога бори за дводомни парламент, где би струка била адекватно заступљена. Један од домова парламента представљали би политичку вољу и избор грађана, тј. избор 150 посланика, већинским системом (гласање за човека а не листу) на 4 године или ванредно код политичке кризе. Делегатски дом имао би потпуну независност од политичке воље у друштву, већ би избор делегата био воља и интерес струке и струковних удружења (лекарска, привредна, комора, репрезентативних синдиката и тако даље).
Делегатски дом парламента имао би 100 делегата. Сви закони би морали да прођу оба дома парламента где би у пуном смислу дошао до изражаја утицај струке на стварање повољне друштвене и економске климе. Овакав друштвени и политички систем омогућио би привреди да уз стручне и образоване људе у уређеном правном и политичком окружењу ангажује и искористи све наше ресурсе од пољопривреде до индустрије и омогући стварање пратећег банкарског система оличеног кроз развојну, инвестициону банку и кредитне задруге. Досадашњи начин могуће је креирати развојне државне буџете. Буџетски дефицит не би био попуњаван искључиво страним и скупим кредитима који увлаче државу у све већи спољни дуг.
Овакав начин вођења економске политике неминовно доводи до продаје најважнијих привредних потенцијала као што су: електро-привреда, Телеком, рудници, инфраструктура и сл. Наравно ми смо свесни чињенице да само заједничким снагама можемо спровести у дело обнову наше Домовине у том смислу, овај програм спроводио би у дело најстручнији и најспособнији део друштва без обзира на политичку верску или било коју припадност. Морамо да напоменемо да развој привреде и целокупне економије није могуће спровести политиком штедње и смањењем куповне моћи грађана, нереалном вредношћу домаће валуте чиме инострана роба постаје много јефтинија и на тај начин гаси домаће потенцијале. У власништву државе би морала да остане инфраструктура, енергетика, водопривреда, шумарство и слично, дакле све оно што не може и не сме да буде приватизовано.
Заштита радника мора бити организована и загарантована слободним синдикалним организовањем. Свако ограничавање права запослених било би драстично санкционисано без обзира на власничку структуру привредног субјекта. Права запослених и интереси послодаваца били би дефинисани кроз трипартитни споразум послодавца синдиката и државе доношењем закона о раду, општег колективног уговора и другим подзаконским актима. Основна цена рада уређивала би се на основу паритета основних животних потреба, ел. енергије, основних артикала прехране или сл.
Данас је парадокс да просечна потрошачка корпа износи више од просечне плате радника. Ово би омогућило привредни раст стално и континуирано, реално повећање платежне моћи грађана и повећање потрошње. Све ово не би имало смисла без квалитетне контроле новчаних токова слично функционисању некадашње службе друштвеног књиговодства (СДК). Опширније објашњење захтева пуно времена и мора бити резултат ангажовања струке, науке и искуства. Такође би напоменули да ми нисмо робови одређене економске школе односно правца и да схватамо неопходност прилагођавања актуелним дешавањима и кретањима на плану глобалне економије.
Из Програма
Народни Покрет Зора
