Постоје вредности за које живим, постоје идеали којих се никада нећу одрећи и постојали су људи које никад нећу заборавити. Писаћу о једном таквом човеку.
Тај човек је живео у најтежем времену за српски народ и носио је тежак крст. Његова се личност данас заборавља, а његов рад и дело стално и изнова скрнаве и блате. Али да ли се може уништити неко ко живи у нама? Да ли се може уништити неко чија су дела вечна?
Данас, када се помене његово име, многи га се гнушају и не сећају, али баш ти који заборављају, уживају плодове његове борбе.
За време Другог светског рата он је био један од најзначајних људи, који су очували овај народ. У време док су сви одузимали и расипали, он је био тај који је покушао да сабере све Србе у један фронт за одбрану србства.
Име тог великог човека је Димитрије Љотић; он ће вечно живету у нама, као што живе његова дела.
Мртви нисте…
Тома Јеремић
ученик IV разреда „Техничке школе“ из Старе Пазове
