Прво произведу монструозне лажи, а онда нам кажу да треба да будемо објективни!
Да ли је љубав објективна, или страст?
Да ли су наши снови нешто што се може бранити, логички и филозофски?
Када кућу нападну пљачкаши или село преплаве банде, када дим, ватра и крици за помоћ долазе са свих страна, да ли ћемо себи дозволити луксуз и посветити време израчунавању, анализи и тражењу потпуног, логичког, етичког, свеобухватног и објективног решења?
Чврсто сам уверен да је одговор – не! Ми смо дужни да се боримо против оних који нам пале домове, да ударимо свим силама на оне који покушавају да силују наше жене и да ватри супротставимо ватру, када се масакрирају невини.
Када најмоћнија и најдеструктивнија сила на кугли земаљској ангажује сву своју моћ убеђивања, користећи све, од мејнстрим медија до образовних установа, да оправда своје злочине, када шири своју отровну пропаганду и лажи да би потлачила цео свет и угушила наду, да ли треба да се повучемо и почнемо бескрајно и детаљно да радимо на прецизном и објективном дефинисању нашег становишта? Или ћемо лажима и пропаганди супротставити своје ставове засноване на нашој интуицији, страсти и сновима за остварење бољег света?
***
Империја лаже без престанка. Лаже ујутру, током дана, увече чак и током ноћи, док људи мирно спавају. То је радила деценијама и вековима. Да би остварила велике обмане, ослања се на безбројне пропагандисте који се представљају као академици, експерти, новинари и „друштвени радници – интелектуалци“. Савршенство уметности дезинформисања је достигло врхунац. Западно рекламирање (које су толико поштовали и користили нацисти у Немачкој) има неке заједничке корене са пропагандом – иако је пропаганда много старија и „потпунија“.
Изгледа да чак и неки лидери Империје данас верују у већину својих измишљотина, док је већина грађана сигурно убеђена. Како би иначе мирно спавали?
Пропагандна машинерија Запада је енормно ефикасна. На бриљантан начин им полази за руком да измишљотине усмеравају, шире и да буду прихваћене широм света. Систем кроз који се шире дезинформације је невероватно сложен. Поданички локални медији и академска заједница на свим континентима улажу напоре да обезбеде да само једном становишту буде дозвољено да продре у главе милиона људи.
И тако данас имамо интелектуални кукавичлук и незнање широм света, а нарочито на Западу и у његовим марионетским државама.
***
Шта је нама, који се супротстављамо оваквом режиму, чинити?
Пре свега, ствари нису тако безнадежне како је било пре.
Ово није морбидан униполарни свет какав смо доживели раних деведесетих. Данас Венецуела, Русија, Кина и Иран подржавају велике медијске изворе који се супротстављају Империји. Моћне ТВ станице су се појавиле, RT, Press TV, TeleSUR i CCTV. Интернет издања и сајтови која покривају широко енглеско говорно подручје и који разоткривају лажи западних пропагандиста су се појавили у САД, Канади и Русији. Counterpunch, Information Clearing House, Global Research, Veterans News, Strategic Culture, New Eastern Outlook су само неки који ми у тренутку падају на памет, а има још стотине вредних сајтова који се баве истом проблематиком на шпанском, кинеском, руском, португалском и француском језику.
Борба је у току, борба за разуман, мултиполарни свет. То је тешка морална борба! То је пресудна битка јер је метастаза канцера западне пропаганде захватила све, загадила све континенте, чак и неке од најхрабријих нација и умове који су се искрено борили против империјализма и фашизма Запада! Нико није имун. Да будем до краја искрен, сви смо заражени.
Ако нам не пође за руком да ову битку добијемо, а прва фаза је да покажемо и докажемо да је њихово „становиште“ превара, а касније да понудимо хуману визију, ми не можемо ни да сањамо о револуцији или било каквим значајнијим променама у организацији света данас.
***
Како можемо да победимо? Како да убедимо масе, милијарде људи? Како да им отворимо очи да виде да је режим Запада без части, отрован и деструктиван? Већина човечанства је овисна о пропаганди Империје која се шири не само кроз мејнстрим медије већ и кроз поп музику, сапунске опере, друштвене медије, рекламе, конзумеризам, „модне трендове“ и многим другим прикривеним начинима, културним, религиозним и медијским отпадом који доводи до потпуне емоционалне и интелектуалне обамрлости и која се узима попут неког подмуклог, јаког наркотика, редовно и непрестано.
Ми се боримо против тактике и стратегије деструктивне и немилосрдне Империје нашом искреношћу, нашим истраживањима и објављивањем прецизно истражених чињеница.
Империја изврће чињенице. Понавља лажи путем својих гласноговорника и канала хиљаде и хиљаде пута док се не утисну дубоко у подсвест људи, уђу под кожу и обузму свест.
Простодушност, наивна искреност, „борба да се властима саопшти истина“ – може ли ово да промени свет и моћнике? Искрено, не верујем.
Империја и њена моћ немају легитимитет и они су злочиначки. Има ли икаквог смисла говорити истину гангстеру? Тешко! Истина треба да буде саопштена људима, масама, а не онима који тероришу свет.
Разговор са зликовцима, молбе да престану да муче друге само дају легитимитет њиховим злочинима, а ми прихватамо њихову власт. Покушајима са попуштањем гангстерима, људи себе стављају на њихову милост и немилост.
Апсолутно не прихватам да се ставим у такав положај!
***
Да бисмо освојили милијарде људи, треба да их инспиришемо, да пробудимо њихову енергију, да пробудимо бес у њима, да их загрлимо, да осете и срамоту и да се смеју и да плачу, да се најеже када гледају наше филмове, читају наше књиге и есеје, слушају наше говоре.
Ми треба да детоксикујемо људе, да могу поново да осећају, да пробудимо природне инстинкте у њима.
Једноставна истина у функцији агенса детоксикације не врши посао. Отров наших противника дубоко је продро. Већина људи је сувише летаргична и имуна на једноставну, тихо саопштену истину!
Покушавао сам, као што су и други покушавали. Мој познаник (никако и мој друг) Џон Перкинс, бивши амерички апаратчик којег је однеговао Стејт департмент, детаљно је описао своја страшна непочинства у Еквадору, Индонезији и другде, у својој књизи „Исповест економског убице“. То је до детаља прецизан опис како Запад дестабилизује државе користећи корупцију, новац, алкохол и секс. Милиони примерака су продати широм света. И ништа! Није покренута народна револуција у САД. Нигде није било протеста, захтева за променом режима у Вашингтону.
Не тако давно, објавио сам два академска (или бар полу-академска) рада, са много детаља, навода и хиљадама фуснота. „Индонезија – aрхипелаг страха“ је књига о Индонезији, земљи која, након војног пуча извршеног 1965. под покровитељством САД, Западу служи као модел сценарија ужаса за остатак света. Пуч је однео између два и три милиона живота, убијен је сваки интелектуализам и „лоботомизована“ је земља – четврта у свету по броју становника. Друга књига је јединствена јер обухвата огроман простор Полинезије, Меланезије и Микронезије „Океанија – неоколонијализам, атомске бомбе и кости“ у којој се описује како су САД, В. Британија, Нови Зеланд и Француска буквално поделили и уништили људе и велике културе јужнопацифичких острва. Данас се ове књиге користе као школско градиво, али су изнете чињенице утицале на веома мали број људи. Елите Индонезије и Океаније су се побринуле да се те књиге не шире претерано.
Провео сам године и године повезујући чињенице, истражујући и испитујући. Револуционарни ефекат мог академског ангажовања је – морам да признам – скоро раван нули.
Насупрот томе, када напишем добар есеј, са пуно емоција и у којем захтевам правду и оптужујем Империју за убиства и крађу, добијем милионе читалаца на свим континентима и превод на десетак језика!
Зашто ја ово пишем, зашто ово делим са својим читаоцима? Зато што мислим да треба да будемо реални. Треба да видимо, да разумемо шта људи желе – шта захтевају. Људи су несрећни и уплашени. Већина њих и не зна због чега. Мрзе систем, усамљени су, фрустрирани, свесни да су обасути лажима и виде да су експлоатисани, али они не могу да дефинишу те лажи, а академски радови који их разоткривају су сувише комплексни и тешки за читање, јер бројни људи немају времена да се посвете хиљадама страна тешко схватљивог текста или едукацији која им је неопходна да схвате шта читају.
Наша је обавеза да посветимо пажњу тим људима, већини њих, иначе какви смо ми револуционари? На крају крајева, ми треба да стварамо за наше сестре и браћу, а не за неколицину истраживача на универзитетима, посебно када схватамо да је већина универзитета у служби Империје и да без смисла обнављају званичну номенклатуру и подржавају демагоге.
***
Империја изговара, пише, а затим понавља неке од најодвратнијих лажи о својим добрим намерама и изузетности своје владавине или о „злим“ Совјетском Савезу, Кини, Ирану, Венецуели, Северној Кореји или Куби. И то ради свакодневно. У ствари, пројектовано је тако да готово сваки човек на планети добије своју дозу отрова најмање неколико пута дневно.
Ми осећамо потребу да се реагује – почнимо да проводимо године својих живота доказујући до најситнијих детаља, корак по корак, да је пропаганда Империје или велика лаж или велико претеривање или обоје. Након што сложимо аргументе, објавимо резултате у некој малој издавачкој кући, најчешће у форми танке књиге, али готово нико то не прочита јер се не дистрибуира или је материја обично сувише комплексна, тешко се чита и једноставно због тога што данас чињенице никога не шокирају – још милион људи је убијено негде у Африци, на Блиском Истоку, у Азији, добро, и шта још има ново?
Истраживање и покушаји да се саопшти истина, потпуно и искрено, пружају нам осећај да обављамо важан, професионалан и научни посао. Истовремено, пропагандисти Империје се ваљају од смеха гледајући нас! Ми за њих не представљамо никакву опасност. Они односе победу без напора!
Зашто је то тако? Има ли до детаља саопштена истина икаквог значаја?
Наравно да има. Са тачке гледишта виших принципа, има значаја. Етички има значаја. Морално има значаја. Филозофски има значаја.
Али са стратешке тачке гледишта, када је неко у идеолошком рату, нема велики значај! Истина да, увек, истина је увек важна! Али поједностављена, лако објашњива истина, представљена снажно и емотивно!
Када неморал хара светом, када удара немилосрдно, када милиони невиних умиру, важно је да се покољ заустави, прво идентификујући смртоносну силу, а затим је обуздавајући.
Језик треба да је јак, а емоције изворне.
У суочавању са смртоносним хордама, поезија, емоцијама набијене песме и патриотске оде су увек биле ефикасније од дубоких академских студија. Такође и политички романи и филмови, страсни документарци, чак и јасне карикатуре и плакати.
Неко би поставио питање: „Да ли, због тога што они лажу, и ми треба да лажемо?“ Не! Треба да се држимо истине свом снагом, али наша порука треба често да буде сажета на начин да је разумљива милијардама људи, а не само неколицина изабраних.
Ово не значи да квалитет нашег рада треба да трпи. Једноставност је често много теже остварити него енциклопедијски рад са хиљадама фусноти.
Књига Сун Цуа „Умеће ратовања“ је кратка, памфлет, директно у материју. Као и „Комунистички манифест“ или „Оптужујем!“.
Наши радови о револуцији не треба да буду обавезно кратки, али треба да буду представљени на начин да га велики број људи разуме. Ја непрестано експериментишем са формом, али никада науштрб материје. Књига која је недавно изашла „Откривање лажи Империје“ има више од осам стотина страна, али сам се потрудио да садржи фасцинантне приче, сведочења људи из свих кајева света, са живописним описима и тирана и жртава. Не желим да моје књиге скупљају прашину у универзитетским библиотекама. Ја желим да оне покрену људе.
***
Искрено верујем да нема много времена за „објективност“ у било којој борби, укључујући и идеолошке, посебно ако се ради о борби за опстанак човечанства!
Лажима непријатеља треба стати на пут. То су отровне, монструозне лажи!
Једног дана, када се разарања зауставе, престане жртвовање милиона невиних људи, жена и деце, можемо да се вратимо нашим комплексним филозофским концептима са свим детаљима и нијансама.
Али пре коначне победе над империјализмом, нихилизмом, фашизмом, „изузетношћу“, себичњаштвом и похлепом, ми треба до краја и ефикасно да користимо наше најмоћније оружје, нашу визију бољег света, нашу љубав према човечанству, нашу страст за правдом. Наша одлучност и наше веровање треба да буду исказани гласно, моћно, чак и на „догматски“ начин, наш глас треба да је креативан, уметнички и снажан!
Другови, кућа је у пламену! Цео град се претвара у пепео. Цела се планета пљачка, разара, узима јој се разум.
Људима са предрасудама се не можемо супротставити атомским бомбама и ратним бродовима, али су наша надареност, наша уметност и наша срца ту, са нама, спремни да се придруже у борби.
Надмудримо наше непријатеље, учинимо да им се свет смеје! Да ли сте их видели, те патетичне губитнике, пајаце – председнике корпорација? Да ли сте слушали те премијере и председнике, те слуге „тржишта“? Убедимо масе да се ради о тиранима, империјалистима и неоколонијалистима и да су сви њихови догматски проповедници ништа више него јадне, похлепне, отровне будале! Дискредитујмо их! Исмејмо их.
Они пљачкају и убијају милионе људи. Па, макар за почетак, укажимо им „поштовање“ какво и заслужују!
Боримо се против пропаганде Запада, прво откривајући оне који се крију иза ње. Нека добије име и презиме.
Претворимо ову револуцију у нешто креативно, весело, истинску забаву!
Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6
Извор: Стање Ствари/CounterPunch
Андре Влтчек је филозоф и романописац, филмски стваралац и бави се истраживачким новинарством. Пратио је дешавања током ратова и сукоба у десетак земаља. Његове најновије књиге су „Откривање лажи Империје” и „Борба против империјализма Запада”. Расправа са Ноамом Чомским: О тероризму Запада. Прекретница је његов политички роман који је праћен изузетно повољним критикама. Океанија – књига о империјализму Запада на простору Јужног Пацифика. Провокативна књига о Индонезији: „Индонезија – архипелаг страха”. Андре снима филмове за „teleSUR“ и „Press TV“. Након много година проведених у Латинској Америци и Океанији, Влтчек сада живи и ради у источној Азији и на Блиском Истоку
