– Мртви нисте, о друзи мили,/ Још се чује ваш громки глас./ Ваш дух силни у нама живи,/ Ваша душа лебди измеђ нас…Почивајте друзи сад у миру,/ Ваше дело настављамо ми,/ А слободе када данак сине,/ Стег победе носићете ви –
„Драги другови,
Давор ме је замолио да вам се обратим пре вашег новог почетка, па да не бих никога саблазнио узимајући слободу да вас ословим са `другови`, да се најкраће представим.
Старији сам син председника и оснивача ЈНП Збор (1935) Димитрија Љотића. После убиства стрица, Јакова, пре више од 40 година, формално сам на челу онога што је остало од некада велике зборашке и добровољачке заједнице (стварно породице, јер смо се ми заједничком борбом, жртвама, живљењем и срођавањем) то у расејању постали.
Рекох `формално` на челу, јер у расејању растурени по земљама 5 континената, свака земља је имала своје старешинство и организацију и самостално решавала своја `земаљска` питања. Општа и шира питања, однос према режиму у земљи, одређивали смо писмено, заједнички и у једномислију договорно, као и на нашим прво двогодишњим, а касније ређим, саборима.
Оно у чему смо изузетак јесте, да смо у претешким искушењима емиграције, остали суштински верни нашој изворној мисли, хришћанском погледу на свет и свом матичном народу и његовим недаћама и проблемима…
Зато Задруга треба да се превасходно бави садашњицом и будућношћу и остварује саму бит осам генерација борбе и жртве Покрета – полазећи са истински хришћанског становишта тражи, брани и остварује суштински и трајан народни и национални интерес…
Вас непосредан задатак је унутрашњи рад на стварању, развоју и јачању Задруге, ширењу и одуховљењу њеног језгра и чланства, њеном оспособљавању за сутрашњи органски иступ у јавност…
Може да изгледа да међу нама има још отворених и нерешених питања, али ако се држимо традиционално зборашког начина `органског следа ствари`, тј. будемо реални, сагледамо питања у њиховим стварним размерама и могућностима; располажемо са постојећим снагама и средствима и то радимо `органски` увек пратећи његов временски `такт` – лако ћемо у ходу превазићи све отворено и нерешено…
Свако вам добро и срдачан поздрав – В. Љ.“
Као у нашој песми – знамо да Владимир Љотић мртав није.
Да му подари Господ покој, опрости сва сагрешења вољна и невољна и усели у места светла, места свежине и одмора.
Немамо право на тугу коју – исповедам то пред вама – осећамо.
Верујемо да је наш Деда, како смо Владимира Љотића у љубави звали, у наручју Божјем и са радошћу вам јављамо – НАШ БАРЈАК НИЈЕ У БЛАТУ, НО СЕ ВИЈОРИ ОБАСЈАН СУНЦЕМ!
Председник Савета Задруге и главни и одговорни уредник „Искре“
Давор Сантрач
