У Сремским Карловцима се на представљању Двери окупило више од 100 слушалаца.
"Верујем драга браћо и сестре да су многи, који су пажљиво пратили нашу друштвену и политичку сцену последњих десетак година, и од почетка обновљеног вишестраначја у Србији нису налазили себе ни у једној политичкој опцији, једва чекали да Српски сабор Двери изађе у јавност са својим политичким програмом и понуди га народу на изборима. И ево, ми данас имамо НОВИ НАРОДНИ ДОГОВОР и Двери – покрет за живот Србије.
Наше повереништво Двери – покрета за живот Србије за Сремске Карловце, испред којег ја желим све да вас поздравим, а које постоји нешто више од месец дана, стекло је већ неко мало искуство, које наводи на закључак да у политичком смислу није постојао бољи тренутак за појављивање нашег покрета. Иако скромних средстава и скоро невидљиве на свему ономе што називамо средствима масовне комуникације, приметно је да људи скоро интуитивно прихватају Двери као истински дах свежине и нешто заиста суштински ново у нашем друштвеном животу.
Ми из Двери, молимо се Богу да нам да храбрости, мудрости и поштења да оправдамо ново одушевљење и нову наду која се рађа око нашег покрета у нашем народу. Не мислимо ми ни да смо најспособнији, ни најумешнији, ни најобразованији, ни најпозванији да будемо власт, и решавамо горуће проблеме државе и народа на данашњој низбрдици која прети да се претвори у неповратни амбис нестајања српског народа и државе са историјске позорнице. Али ми смо данас најбуднија и најдинамичнија, саборно окупљена друштвена група, која жели да пробуди све оне успаване и клонуле, а да прокрчи пут за све оне способне и поштене, које су дуге године и деценије наопаког система и вредности гурнуле у запећак и учиниле невидљивим и као непостојећим.
Шта ми из сремскокарловачког повереништва можемо да поручимо нашим суграђанима. Можемо да кажемо, да све оно за шта се Двери залажу, а може да се примени на локалном нивоу, подржаћемо и применићемо. Отворени смо за сарадњу у сваком добром делу и позивамо сваког ко има идеју, предлог, сугестију, проблем или решење проблема да дође да заједно деламо. Без удруживања, распарчани не можемо ништа.
Постоји једна тема на коју ми овде у Карловцима морамо посебно да се осврнемо и не можемо да је заобиђемо, јер смо можда најпозванији да о њој говоримо. Пузећи сепаратизам и аутономаштво као његов бенигни облик годинама се башкаре на просторима северне Србије уз подршку и помоћ ненародне власти у Београду. Ми одавде из Сремских Карловаца где је основано Српско Војводство и ударани темељи нововековној државности Србије, као и многи житељи Срема, Бачке и Баната поручујемо: није нам потребна оваква аутономија, није нам потребна никаква аутономија; и зато тај анахрони реликт срамне Титове владавине, тај злоћудни тумор на телу државе Србије, мора бити излечен или уклоњен. И зато ће Двери као власт преиспитати овакву аутономију.
Нас из Двери злонамерници често клеветају да смо екстремисти, национално и верски искључиви, притом нас частећи разним погрдним називима и именима, за која се када се докаже да су неосновано изречена кривично одговара. А ми кажемо: да свим националним мањинама желимо исто што и сопственом народу – да се развијају, да се рађају – да не нестају, да сачувају свој идентитет, али да знају да су и они једним делом Срби, јер живе са Србима и у Србији. Ми са свим њиховим матичним државама желимо добре односе, па чак и са Хрватском, али она је посебна прича… Ево ми у Карловцима ћемо отићи код католичког жупника да се упознамо, и нека нам нађе човека католика, честитог и достојног да га ставимо на нашу изборну листу. И нека с нама буде кад се договарамо, нека учествује, ми немамо шта од кога да кријемо. Све што радимо, радимо јавно и отворено.
Има ствари у животу, браћо и сестре, о којима се одлучује само срцем. Једна од таквих ствари за нас Србе је Косово. Косово је наша непреболна рана и наша вечита инспирација. Двери су зато непрекидно са својим народом на барикадама око Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића. И ми из Сремских Карловаца провели смо ноћ на барикади у Јагњеници.
И још нешто. Сва наша стремљења и друштвени активизам проистичу из две јеванђеоске заповести. Проистичу из љубави према Богу, и љубави према ближњему. Отуда и наш национализам и љубав према Отаџбини, а наш апел за друштвену солидарност и брига за село и животну околину, и наш вапај за опстанак породице и жеља да се Србија, па ако хоћете и сва Европа спасу од изумирања.
И на крају, можда и најважније. На нас који данас припадамо генерацијама родитеља мале деце пала је огромна историјска одговорност, да вратимо сопствену децу у окриља својих породица, и да им пружимо пре свега породично и домаћинско васпитање. Наравно, да би били способни за то, морамо најпре мењати себе, а то је најтеже. Ако ми то данас не учинимо, будућих генерација да исправе ту грешку једноставно неће бити. То је прече од свега. И од школе, и од компјутера, и од енглеског језика и од сваког тзв. прогреса, а најбоља заштита и од наркоманије, и од абортуса и од сваковрсних настраности и искушења с којима се млади суочавају. Да сачувамо своје породице и својој деци пренесемо љубав за њих, да сачувамо заједницу, јер само у заједници човек остварује себе као личност, само тако може да нађе свој идентитет. То је пред свима нама, уз сва искушења кроз која пролазимо, наш данашњи Косовски Завет. Дај Боже да га испунимо!"
Миленко Баборац, повереништво Сремски Карловци
Покрет Двери за живот Србије
