На Опленцу у Цркви Светог Ђорђа спуштени су у крипту ковчези са посмртним остатацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића, који су ексхумирани 28. септембра на гробљу "Боа де Во" у Лозани.
Посмртни остаци су до јуче у 17 часова били изложени у Саборној цркви у Београду одакле су испраћени звуком црквених звона.
На улазу у град група мештана чекала је долазак некадашњег намесника Краљевине Југославије, а неколико минута касније уз интонирање државне химне стигли су на Опленац.
Ковчег Кнеза Павла у цркву су унели гардисти Војске Србији, а ковчеге његове породице, чланови певачког друштва из Шумадије. Претходно је служен парастос.
Црква Светог Ђорђа синоћ је била отворена за све који су желели да одају почаст кнезу Павлу до поноћи и опет је отворена ујутру од пет часова.
Сахрани посмртних остатака поред ћерке кнеза Павла Јелисавете са породицом и представника државног врха са председником Србије Томиславом Николићем на челу, присуствовали су и представници града Лозане, Николас војвода од Кента, принц Никола Карађорђевић и чланови дипломатског кора.
Николић: Данас одужујемо дуг и скидамо тежак терет
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да ће полагањем посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Србија скинути са леђа део тешког терета који је сама натоварила на себе.
"У светој српској земљи их сахрањујемо, коначно ће наћи мир у цркви коју је саградио краљ Петар Први Карађоврђевић. Данас ћемо да скинемо са леђа део тешког терета који смо себи наторавали сами када смо се заслепљени садашношћу одрекли поштовања вредне прошлости", поручио је Николић на почетку церемоније полагања посмртних остатака.
Николић је поручио да је зато данашњи дан велики за Србију и да би сви грађани, без обзира на лична уверења и верска убеђења, требало да буду поносни што одужујемо један од најтрежих дугова и дуг према прецима.
"Данас потомцима указујемо на једини пут којим могу да стигну до самопоштовања и поштовања других, којим могу да постану достојни својих славних предака. Колико је народа у свету који су имали цареве, царице, краљеве, краљице, кнежеве, кнегиње", навео је Николић који је ипредседник Организационог одбора Владе Србије за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић.
Владика Иринеј: Кнез Павле је био "супериорна личност"
Владика аустралијско-новозеландски Иринеј рекао је после богослужења у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, да је кнез Павле био "супериорна личност" и "велики изгнаник" који се, после седам деценија, вратио својој Србији.
Говорећи о времену пред Други светски рат, владика Иринеј је оценио да је кнез Павле по сваку цену желео да избегне нове голготе српског народа и као одани државни поглавар, определио за мир и постао прва жртва неизбежног бремена своје трагичне епохе.
Владика сматра да је, са становишта оног тешког тренутка у којем је деловао и са дистанце од 70 година, кнез Павле био у праву.
Кнегиња Јелисавета: Исправљена велика неправда
Кнегиња Јелисавета, ћерка кнеза Павла Крађорђевића, поручила је да је данас исправљена велика неправда и залечена велика рана и захвалила председнику Србије Томиславу Николићу што је њен отац поново у Србији.
"Данас велика неправда више не постоји, велика рана је затворена и захваљујем председнику Србије што је мој отац поново у Србији – живела Србија", кратко се обратила кнегиња Јелисавета многобројним грађанима испред цркве Светог Ђорђа на Опленцу где су, после обраћања председника Србије, ковчези са посмртним остацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе положени у крипту.
Принц Александар Карађорђевић је у емотивном обраћању присутнима рекао да као уједињена породица одају пошту повратку кући његовог краљевског височанства кнеза Павла.
"Сигуран сам да би кнез Павле волео да види породицу уједињену и искрено се надам да ће му се ускоро придружити и мој отац краљ Петар који још почива у туђини", рекао је принц Александар.
Према његовим речима, данашњи дан је историјски тренутак за породицу Карађорђевић, али и велики дан за народ и државу.
"Искористимо данашњи тужни и свечани скуп да се на одру овог великог државника и родољуба сви заједно помолимо Богу за добро и напредак наше Србије", рекао је принц Александар.
Окупљени су током говора принца Александра , који је у једном тренутку и заплакао, добацивали – "Живео краљ, за краља и отаџбина, живео принц Филип и живела Србија".
По завршетку обраћања чланова породице Карађорђевић и председника Србије, огласила су се црквена звона, а ковчези са посмртним остацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе без присуства јавности и само у кругу породице спуштени су у крипту.
Принц Александар Карађорђевић је по завршетку церемоније полагања ковчега у крипту ковчега поручио "Карађорђевићи су заједно", док је поред њега стајала кнегиња Јелисавета.
"Данас је дан за моју рођаку принцезу Јелисавету, коју волим много, њену кћерку Катарину и сина Николу", рекао је принц Александар и, да би показао јединство породице, пољубио Јелисавету пред камерама.
Потом су окупљени грађани повикали "Живео краљ", а он одговорио "Живела принцеза Јелисавета".
Рехабилитацијом кнеза Павла стекли су се услови за његов повратак у земљу, њега су комунистичке власти 1945. године прогласиле издајником, а крајем 2011. године судском одлуком та пресуда је поништена као и све њене правне последице, па је после више од седам деценија изгнанства, кнез Павле поново у Србији.
Тиме ће бити испуњена последња жеља краља Петра Првог да сви Карађорђевићи буду сахрањени на једном месту, у крипти цркве Светог Ђорђа. Ту већ почивају 22 члана породице Карађорђевић, међу којима и четири владара Србије.
Церемонији дочека посмртних остатака Карађорђевића присуствовали су ћерка кнеза Павла и кнегиње Олге, принцеза Јелисавета Карађорђевић са породицом, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, патријарх српски Иринеј, као и принц Александар Карађорђевић са породицом и црквени великодостојници.
Биографија кнеза Павла
Кнез Павле Карађорђевић рођен је у Санкт Петербургу 1893. године. Матурирао је 1912. године у Другој београдској гимназији, а већ наредне године уписује студије на Оксфорду.
После Првог светског рата је на Оксфорду дипломирао на историји уметности и постаје "мастер оф артс". Касније му је додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду.
После убиства краља Александра Првог у Марсељу 9. октобра 1934. године, постао је кнез-намесник Краљевине Југославије, уместо малолетног Петра Другог.
У време док је он био намесник потписан је Тројни пакт са силама Осовине, 25. марта 1941, што је довело до масовних демонстрација у Београду којима је пакт одбачен, а Краљевина Југославија ушла у рат који је после 12 дана изгубила. Кнез Павле, међутим, није ставио потпис на Тројни пакт.
После демонстрација 27. марта, кнез Павле је из Београда отишао са породицом у Грчку, а затим у Каиро. У јуну 1943. године заједно са породицом пребачен је у Јужну Африку, a затим се сели у Женеву 1948. године.
Кнез Павле Карађорђевић преминуо је 14. септембра 1976. године у Паризу. Сахрањен је на гробљу у Лозани, а његови посмртни остаци ексхумирани су 28. септембра.
