Ја знам свој циљ,
И пут свој знам,
Ја знам куда ћу поћ’.
То није близу, ја то знам,
Ал’ ја ћу ипак доћ’.

У циљ тај далек уперен је чврсто поглед мој,
И пут ка томе светом циљу једини пут је мој.
За част и славу Србије напред ћу ићи ја,
С јединим кликом на уснама „Живела Србија!”

 

На сунцу оружје нам блиста
И трубе сад ори се звук,
По улици гордо пролази,
Наш јуначки Добровољни пук.

За част отаџбине напред идемо,
Заставу победе смело дижемо.
Напред, напред другови, Србски добровољци,
Напред, напред другови, Краља Петра борци.

Отворени прозори широм
И народ нас радо гледа,
Добровољци слуте о срећи
Што ће борба већ сутра да да.

За част отаџбине напред идемо,
Заставу победе смело дижемо.
Напред, напред другови, Србски добровољци,
Напред, напред другови, Краља Петра борци.

А сутра пак чим зора сване,
И трубе заори се звук,
Из града у борбу одлази
Наш јуначки Добровољни пук

За част отаџбине напред идемо,
Заставу победе смело дижемо.
Напред, напред другови, Србски добровољци,
Напред, напред другови, Краља Петра борци.

 

Заставе наше гордо се нижу
На врховима високих гора.
Док Добровољци победи стижу
И лепших дана свиће нам зора.

Моћни и силни пукови наши
Ка циљу своме ступају смело,
Да смене оне што живот даше
И да заврше њихово дело.

И онда кад нас не буде више,
Кад смрт нас црна подигне горе,
Наша ће душа ипак да дише
У груд’ма оних што се још боре.

Моћни и силни пукови наши
Ка циљу своме ступају смело,
Да смене оне што живот даше
И да заврше њихово дело.

 

Већ куца час последње борбе наше,
И орли бели спремни су за лет,
Ни саме смрти они се не плаше,
И њу би пре но овај живот клет.

У Збор, у бој, сва омладина ступа
За другом друг, за братом брат, јунаци славе нове.
У Збор, у бој, сав народ хрли скупа,
У Збор, у бој, јер отаџбина зове.

Нек’ трешти гром, нек’ урла непогода,
Последњи бој је то, са тешким злом.
За живот нов, за част и славу рода,
За ред и рад, за мир у дому свом.

У Збор, у бој, сва омладина ступа
За другом друг, за братом брат, јунаци славе нове.
У Збор, у бој, сав народ хрли скупа,
У Збор, у бој, јер отаџбина зове.

Завет смо свој ми отаџбини дали
Да старе славе вратимо јој сјај,
Па макар сви до последњега пали,
Ми завет свети испунићемо тај.

У Збор, у бој, сва омладина ступа
За другом друг, за братом брат, јунаци славе нове.
У Збор, у бој, сав народ хрли скупа,
У Збор, у бој, јер отаџбина зове.

 

Српска труба снажно труби,
Скупља сад под свој стег младост сву.
Друг до друга земљу љуби
Зато живот ће свој дат’ за њу.

Нови дух и нове снаге носи сада
Жељна младост реда, рада.
Нови дух и нове снаге носи сада
Краља Петра војска млада

Преко трња, преко стења,
Своме циљу се ближимо ми.
Снажним духом све се мења
Зато ћемо и смрт сносити.

Нови дух и нове снаге носи сада
Жељна младост реда, рада.
Нови дух и нове снаге носи сада
Краља Петра војска млада

Јуришајте који нисте пали,
Дат за борбу последњи је знак.
Сатрет’ћемо главу аждаји,
Новом зором разбићемо мрак.

Нови дух и нове снаге носи сада
Жељна младост реда, рада.
Нови дух и нове снаге носи сада
Краља Петра војска млада.

 

Ми нисмо никад клонули духом,
Мада су тешки часови наши.
Наша су срца препуна вере
Зато се нико патњи не плаши.

“Један за све – сви за једнога”
Лозинка наша: “Смрт или славу”
Боже дај нам снаге
Да створимо отаџбину праву.

И где год будеш отиш’о друже,
На исток, запад, север ил’ југ,
Нека те једна мисао води
Да увек будеш највернији друг

“Један за све – сви за једнога”
Лозинка наша: “Смрт или славу”
Боже дај нам снаге
Да створимо отаџбину праву.

Сећај се увек палих другова,
нек’ мисао на њих успомене буди
Њихово име понеси свуда
И кажи свима да су били људи.

“Један за све – сви за једнога”
Лозинка наша: “Смрт или славу”
Боже дај нам снаге
Да створимо отаџбину праву.

 

Јуначки србски пукови хрле
И добровољци спремни су сви,
Да ти слободу донесу мајко,
Мајчице мила, Србијо.

С’ вером у Бога боре се они
А снажна песма пољем звони
Жељну слободу они ти носе,
Мајчице мила Србијо.

Животе своје дали смо теби,
И мајке наше, сестре, браћу сву.
Ми смо сад твоји мајчице мила,
Мајко наша Србијо.

 

Ми знамо борбу што нас чека,
Тешкоћа свесни смо ми свих,
Ал’ као водоплавна река
Ми лако прелазимо њих.

Хајд’ у Збор, будућност ту је наша,
Хајд’ у Збор, ту другови су сви.
Препуна је стрпљења нам чаша,
Прадедовска крв у нама ври.
Хајд’ у Збор!

Та борба знамо лака није,
Трновит, мучан пут је тај.
Ал’ слава на њему се крије,
И новог света нови сјај

Хајд’ у Збор, будућност ту је наша,
Хајд’ у Збор, ту другови су сви.
Препуна је стрпљења нам чаша,
Прадедовска крв у нама ври.
Хајд’ у Збор!

Слобода се кроз борбу стиче,
Јунаштвом кчци се пут њен.
Из крви жртви она ниче
А смрт је само један трен.

Хајд’ у Збор, будућност ту је наша,
Хајд’ у Збор, ту другови су сви.
Препуна је стрпљења нам чаша,
Прадедовска крв у нама ври.
Хајд’ у Збор!

 

 

Војска смене нову земљу носи,
Силна као потопа вал.
Жртвом, борбом, она се поноси,
Вером у свој идеал.

Напред другови, напред другови,
Наше време стиже.
Напред другови, напред другови,
Победи све ближе.

Војска смене јуначки се бори,
Добила је заповест.
Душманина она се не боји
Јер је у ње чврста свест.

Напред другови, напред другови,
Наше време стиже.
Напред другови, напред другови,
Победи све ближе.

Војска смене стићи ће на мету,
Слава нек’ је облије.
Заклетву јој полажемо свету
Једне нове Србије.

Напред другови, напред другови,
Наше време стиже.
Напред другови, напред другови,
Победи све ближе.

 

Борба већ се ближи крају
И душмана нестаје
Земља блиста сва у сјају
Ново доба настаје.

Српске чете слава краси
И захвалност народа
Црвени се пламен гаси
И свиће нам слобода.

Миран покој јунацима
Што за народ падоше
Нек’ је слава свима њима
Што животе дадоше.

А ми ћемо даље ићи
Док злотвору дође крај
Победи ће чете стићи
И донети земљи рај.

 

Мук је, бол и патње дело духа Злог
И крв што се лије, крв је брата мог
Јер ви сте наши, кости наше кост
И крв наше крви што нам даде Бог.

Сва Босна, Срем, Херцеговина сва,
И српски југ и север нам је друг.
Свуд’ бол и јецај, сузе брата мог
И сестрице болне што нам даде Бог.

Већ тутњи корак, долазимо ми
У срећној земљи бићемо тад сви
С’ вером у Бога, а за Краља свог
У дивној слободи што ће дати Бог.

 

Мртви нисте, о друзи мили,
Још се чује ваш громки глас.
Ваш дух силни у нама живи,
Ваша душа лебди измеђ’ нас.

Ви сте пошли учитељу своме,
А у тежак и крвави бој,
И за нашу лепу мисао Збора
Ви сте дали млађан живот свој.

А кад дође до судњега часа,
И последњу реч кад даде Бог,
Сви ће знати да сте храбро пали
За слободу и за Краља свог.

Почивајте друзи сад у миру,
Ваше дело настављамо ми,
А слободе када данак сине,
Стег победе носићете ви.