Како је сваком иоле разумном човеку јасно да је војна неутралност Србије само „мртво слово на папиру“, те да је иста у актуелној геополитичкој ситуацији потпуно немогућа и неодржива, сматрамо да је једина алтернатива постојећем „тихом“ пријему Србије у НАТО заправо приступање савезу под називом – Организација за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ).
Разлоге због којих би сваки родољубиви Србин са елементарном културолошком, духовном и геополитичком свешћу морао да буде против чланства Србије у злочиначком и антисрпском НАТО савезу сувишно је и спомињати. Јер сваком Србину коме није испран мозак НАТО пропагандом коју шире страни агенти оличени у разноразним тзв. НВО, јасно је шта је тај савез учинио српском народу и српским земљама.
Упркос томе, срамним споразумом са НАТО који је недавно потписала издајничка власт у Београду, војницима НАТО пакта одобрава се слободан пролаз и коришћење инфраструктуре Србије, без наплате или обештећења. Даље, припадницима НАТО гарантује се дипломатски статус и изузеће од административне, кривичне или грађанско-правне одговорности, кад год се, по било ком основу, нађу на територији Србије. Старешине и војници НАТО тако на територији Србије добијају далеко већа права него што их у Србији имају старешине или војници Војске Србије! Поставља се логично питање, када је и чиме НАТО заслужио такве привилегије?
Заправо, све је видљивије да је војна неутралност, као званична државна политика, угрожена и да се припрема терен за њено и формално напуштање. Разноразни саветници, инструктори и агенти НАТО, јавно или тајно, шире тезу да је НАТО једини прави избор, да је то предуслов сваког просперитета. Један од тих саветодаваца је некадашња истакнута НАТО перјаница и злочинац – Тони Блер, бивши премијер Велике Британије. Онај исти Блер који је све чинио не би ли припремио и креирао лажна образложења за покретање НАТО агресије на Србију и не би ли сатанизовао српски народ. Онај Блер кога су медији у његовој земљи окарактерисали као Клинтонов привезак и који је више пута јавно разобличен као особа која је креирала и ширила неистине о Косову и Метохији, непостојећем оружју за масовно уништавање у Ираку и много других неистина и обмана. А као што знамо, налик Блеру су и други НАТО злочинци и клеветници, тако да се Србији
никако не пише добро уколико њен издајнички режим настави да је перфидно гура у овакав савез (читај потчињавање) са непријатељима са којима немамо никакав заједнички интерес.
На другој страни, у текућем процесу обнове источних интеграција, имамо поменути савез држава (Организација за колективну безбедност и сарадњу) са којима никад нисмо имали никакав војни конфликт. Шта више, на челу тог савеза налази се нама братска и једноверна Русија. Предности приступања том савезу између осталог били би: обнова застарелог наоружања и технике, могућност повећања бројног стања у Војсци Србије (игноришући тако западњачке уцене које су актуелне данас), и још много тога. Русија би као корист могла имати то да у Србији као најзападнијој земљи ОДКБ, постави у њеним базама јединице ПВО и ПРО, док би то такође била још једна велика корист за нас јер би тако обезбедили сигурност нашег ваздушног простора. Критичари приступа Србије овом савезу најчешће наводе чињеницу да смо окружени земљама НАТО савеза, као и да Србија нема копнену границу са ОДКБ-ом и да је сходно томе наводно „немогуће“ па чак и „штетно“ било какво размишљање о таквом кораку.
Међутим, као пример неистинитости и злонамерности такве тврдње можемо навести пример Јерменије која је чланица ОДКБ, а такође нема копнену границу са чланицама овог савеза и окружена је углавном непријатељски расположеним земљама. Погодности чланства у том савезу Јерменија осећа кроз наоружање које је добила од Русије (ПВО систем С-300), као и чињеницу да њену границу са Турском која је изразито непријатељски настројена према њој а притом је и чланица НАТО, чува руска војска. Погодности приступања овом савезу имао би и неке друге погодности попут борбе против наркотика, с обзиром да се и таква делатност налази у опису активности овог савеза.
Све у свему, пуно чланство Србије у овом савезу у коме она тренутно има статус посматрача, имао би свој економски, безбедносни и дипломатски карактер који би био веома користан за Србију. Сматрамо да би се на тај начин зауставило уништавање и распарчавање Србије од стране НАТО окупатора, као и да би се створила изузетно добра подлога за ослобођење и уједињење српских земаља до којег ће засигурно доћи у повољном геополитичком тренутку.
Ј. Ивић
