„Светосавље је православље српског стила и искуства“
преподобни Јустин Поповић
Свети Сава је православљем прожео народну душу и од његовог времена православље је постало део искуства српског народа. Он је учинио да Христос у нашем народу не буде прихваћен само као драг гост,него као један од нас,домаћи. Српску дивљу грану је накалемио на питому маслину Христовог јеванђеља и благодатни животни сокови прожели су цело народно стабло. Оно што је својевремено апостол Павле учинио међу паганима Римске империје, то је Свети Сава поновио у народу и држави српској.
Спојио је хришћанство са културом, обичајима и начином мишљења нашег народа. Он је целу отаџбину српску родио Духом Светим и зато је постао инспирација целог народа у свим временима. Инспирација за све што је добро, племенито и узвишено,или као што би народни песник рекао: „све што је свето и честито и миломе Богу приступачно“.
Стваралачки геније Светог Саве увидео је да сви они предхришћански обичаји који су добри и лепи могу имати хришћанско значење, и није их укинуо већ им је дао нови смисао. Тако су Срби добили крсну славу, једини међу православним народима, тако смо задржали бадњак као симбол рођења Христовог, венчиће које плетемо о Ивањдану, Ђурђевдану и Духовима као симболе савршенства и још многе друге обичаје, којима се смисао празника изражава на леп, практичан и народу разумљив начин.
То није просто задржавање старих народних обичаја, већ пробаражај народног искуства благодаћу Духа Светог. Православље је постало правоживље, надахнуће и вредносни критеријум нашег народа.
То сједињење православља и народне културе, прожетост народног духа Духом Светим, студенти Богословског факултета у Београду, у првој половини двадесетог века, именовали су као Светосавље. Име је настало релативно скоро, али њиме је изражена вековна традиција српског народа. Наш народ је све што је добро, или што је сматрао за добро, мудро и узвишено повезивао са Светим Савом.
Своју животну мудрост је изражавао кроз поучне приче у којима је главни јунак Свети Сава. У годинама ропства народ се тешио светитељским ликом, песницима је вечна инспирација, а деци радост. Јер, управо је он најмилије српско дете у наручју љубави Божје.
