Током 2015. године Влада Србије планира да прода сва преостала природна и привредна богатстава: Телеком, ЕПС, пољопривредно земљиште, лековите бање.
Представа о томе шта је економски патриотизам у нашем народу и уопште у српском друштву је веома проблематична и крхка категорија. Поред очигледног гушења и непожељности класичних патриотских и родољубивих осећања чије испољавање, по наређењу принудних управитеља у виду европских комесара и западних амбасадора, у јавном простору Србије није добро дошло; економски патриотизам, као појава, у Србији као да и не постоји.
Осим стидљиво спровођене и неадекватно законском регулативом пропраћене кампање „купујмо домаће“, од стране државе не можемо да се сетимо ни једног сличног колико толико успешнијег покушаја снажења и успостављања јавне свести о неопходности и животној важности економског патриотизма за опстанак једне нације. А да не говоримо и о потреби постојања и суптилнијих прилаза овом проблему кроз на пример заштиту домаћих производа етикетираних ћирилицом, затим пореских олакшица према фирмама које користе српски језик и писмо у називима и пословању итд. Да ли се, на пример, сећамо да је иједна локална самоуправа оспорила или учинила упитним ширење и лагодно пословање фирмама из државе Хрватске…
Тако данас имамо трговачки ланац „Idea“ као један од најзаступљенијих у Србији, а да ретко коме пада на памет да купујући у ланцу „Idea“ директно финансира узроке пропасти сопствене државе на више начина. Или, да ли смо икад чули да је нека локална самоуправа издајући дозволе за рад Албанцима испитивала у каквим су односима са терористима са Косова и Метохије и да ли се можда њиховим новцем финансира ОВК?
У таквом амбијенту, опште амнезије, утрнулости и индиферентности и активног умртвљивања сваке здраворазумске запитаности за своје сопствено сутра данашње власти у Србији скоро без икаквих проблема могу да најављују распродају Телекома, ЕПС и свих преосталих привредних и природних богатстава земље.
При свему овоме и атмосфери наметнутој и уметнутој у јавно мњење Србије вредно је поменути и подржати напоре и гласове који су се у последњих неколико месеци ипак чули у прилог борби да се „Телеком“ као успешно и профитабилно предузеће не сме ни по коју цену продати и допустити да постане још једна полуга за потпуно докрајчивање српске економије. „Телеком“ је наше најважније државно предузеће, наше „привредно Косово“ и битка за очување „Телекома“ у српском власништву је одлучујућа битка против агентуре страних интереса у Србији.
Овде пре свега треба поменути заједничку политичку акцију Српског покрета Двери и Демократске странке Србије за спречавање продаје Телекома коју је пратило и образложење о најмање десет разлога због којих не сме бити продан Телеком. Ми их овде наводимо:
Његова продаја угрожава националну безбедност Србије јер комплетне комуникације Војске, Полиције, свих служби државне безбедности, државних предузећа и државне управе у целини, иду преко „Телекомове“ инфраструктуре коју су деценијама уназад градили овај народ и држава.
Нови власник доноси сигуран раст цена услуга и отпуштање радника.
Даје се простор за монопол страних фирми, зауставља домаћи развој и инвестирање у телекомуникације, а оне су привредна делатност која се у свету највише и најбрже развија и доноси велики профит.
Нови власник „Телекома“ може да домаће добављаче замени увозом из иностранства.
Доводи се у питање веза „Телекома“ са домаћим научним центрима и кадровима јер страни власник према њима нема никакву обавезу.
Доводе се у питање и разни спонзорски уговори помоћу којих „Телеком“ подржава домаћи спорт и културу.
Србија своје државно предузеће продаје државном предузећу друге државе, које би профит износило у иностранство. Европске земље су власнице телекомуникационих компанија, а само мале и вазалне државе продају своје телекомуникације и падају у већу колонијалну зависност.
Продаја је катастрофална из националног угла јер се одричемо стратешког државног предузећа на Балкану које је носилац српских економских интеграција. „Телеком“ функционише у Србији, Републици Српској и Црној Гори, и представља модел развоја српских интеграција.
Продати државну фирму која прави профит од више стотина милиона евра годишње за цену коју ће нови власник вратити из профита за неколико година пословања – економски је злочин против српског народа и државе.
Продаја „Телекома“ је предмет народног референдума јер је то предузеће државно власништво и јавно добро у које су улагале генерације пре нас. Приватизација јавног добра од општег интереса је забрањена законом. Овако крупна и далекосежна одлука никако не може да буде предмет одлучивања само у Влади Србије, и не сме бити донета без јавне расправе и народног изјашњавања. Потенцијалним купцима такође треба ставити до знања да ће прва следећа патриотска Влада Србије поништити ову незакониту приватизацију и национализовати државну телекомуникациону компанију.
Осим ове политичке акције Двери и ДСС вредно је поменути и да је Одељење електро-техничких наука Академије инжењерских наука Србије на свом састанку од 12.2.2015. године, на бази писаних материјала и усменог изјашњавања и дискусије чланова Одељења, донело је закључак да једним сажетим саопштењем дефинише најбитније ставове о намери Владе Републике Србије да прода Телеком. Од више разматраних аспеката одлучено је да се истакну само четири групе питања:
– стратешки значај Телекома,
– економске последице продаје Телекома,
– утицај продаје на развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у Србији,
– законска валидност продаје Телекома.
Уз шире образложење за сваки од ових аспеката који третирају проблематику продаје „Телекома“, донесен је закључак који сажето гласи:
„Телеком Србија“ никако не треба да се прода из следећих разлога:
– Телеком Србија је од стратешког значаја за Републику Србију;
– Економске последице продаје Телекома Србија ће бити изузетно негативне за грађане Србије;
– Последице продаје Телекома Србије ће негативно утицати на развој телекомуникационе индустрије у Србији;
– Продаја, или приватизација, Телекома Србије је незаконита.
Стручна јавност Србије је уверена да Телеком мора и може да одговори изазову који се пред њим поставља. При томе се има у виду:
– да је брз развој телекомуникација и ИКТ веома значајан за Републику Србију,
– да је исправно дефинисање циљева развоја електронских комуникација од посебног државног интереса, пре свега због економског опоравка и раста,
– да постоје велики и доказани потенцијали електротехничких факултета у земљи (Београд, Ниш, Нови Сад, Чачак, Косовска Митровица) да образују и стварају нове врсне кадрове у ИКТ индустрији,
– да постоје доказани потенцијали научно-истраживачких и истраживачко-развојних института, иновационих центара, домаћих произвођача, добављача, као и подизвођача изградње телекомуникационе инфраструктуре, који су заједно омогућили да Телеком Србија буде оно што данас јесте, једна од три најуспешније српске компаније. Наши инжењери и научници су гарант даљег развоја телекомуникационих услуга и сервиса које би пружао Телеком.
Академија инжењерских наука Србије је спремна као компетентно саветодавно тело да помогне својом стручношћу и знањем Телекому Србија у континуалној изградњи и модернизацији телекомуникационе инфраструктуре и припадајућих услуга. Академија је такође спремна да пружи услуге и Влади Србије у одређивању стратешких праваца развоја информационо комуникационе индустрије, и доношењу адекватних одлука које би допринеле позитивно овом развоју.
Миленко Баборац
